Најновије

ХАОС У СУСЕДСТВУ: Хрвати "заратили" са свима!

Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим суседима, пише хрватска штампа.

Андреј Пленковић (Фото: Јутјуб)

"Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном 'бригама' (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму", пише "Слободна Далмација".

Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења гласила српске мањине „"Новости"“. 

Односи са Босном и Херцеговином "заковитлали" су се због препуцавања у вези са градње Пељешког моста, а у последње време и због изјава о опасности од исламског радикализма који из Босне наводно прети Хрватској и Европи. 

Црна Гора Хрватској такође шаље протестне ноте због споменика емигранту са терористичком прошлошћу Миру Барешићу, који је у Шведској правоснажно осуђен због убиства иконе њиховог антифашистичког устанка Владимира Роловића, а спирали негативизма у окружењу прикључила се недавно и Мађарска, придруживши се Словенији у блокади пријема Хрватске у ОЕЦД, међународну Организацију за привредну сарадњу и развој. 

С Италијом смо, засад, још у релативно непомућеној атмосфери, пише "Слободна Далмација". Разлоге таквог стања у односима Хрватске са суседима бивши хрватски дипломата Ивица Маштруко не види у професионалним дипломатама који тренутно воде Хрватску него примарно у бременитом и комплексном историјату укупног деловања односно неделовања. 

Разлози за компликовање односа са разним државама у окружењу, по његовом мишљењу, нису међусобно повезани, али понегде имају заједничке додирне тачке и интересне оквире који се на неки начин преклапају или се из њих изводе дугорочни закључци. 

Све је на неки начин кренуло од потребе дефинисања граничног питања које Хрватска мора да реши са свима, осим са Мађарском и Италијом. Политика Хрватске је у смислу утврђивања граница била не чврста, него ригидна, а због притиска националистичког набоја све досадашње владе су преговарале без најмање склоности компромисима. 

Како би све владе избегле одговорност због таквих политика, са Словенијом смо прихватили да идемо на арбитражу која је потом компромитована. Европа и свет су, међутим, на страни арбитражне одлуке не због склоности Словенији, него због заштите процедуре и институције која је спроводи, наводи он. 

Као једино реално решење за излаз из садашњег стања он предлаже потписивање билатералног споразума о граници са Словенијом који би укључио све елементе арбитражне одлуке. Тиме би изашли из агоније међусобног препуцавања, а формално не би одступили од става да арбитражу не прихватају. 

За експлозивне и нервозне односе са другим државама које окружују Хрватску Ивица Маштруко сматра да донекле последично произлазе из словеначког случаја, пренео је "Блиц". 

Арбитража Хрватску, према свему судећи, очекује и са Србијом и с БиХ, а суседи су се на примеру Словеније уверили да Хрватска није баш склона да поштује одлуке арбитражног суда. 

И рат са БиХ у вези са Пељешким мостом у једној мери је одговор те земље на дугогодишње нерешавање граничног питања, а у другој је и рефлекс интензивне присутности хрватских политичких лидера у БиХ и у босанскохерцеговачком политичком животу. 

Та посебна атмосфера коју хрватски функционери креирају у БиХ и око БиХ изазива очигледну нервозу у бошњачким круговима, упозорава бивши дипломата са дугогодишњим искуством. 

За затегнуте односе са Мађарима склон је да закључи да су углавном очекивани и то као последица наслеђа прошлости у вези са „Молом“ и „Ином“ и истраге у вези са Жолтом Хернадијем. Али колико год дипломатски односи Хрватске са суседима били слојевити и комплексни, чињеница је да Хрватску у Бриселу и другим европским центрима све чешће перципирају пре као „траблмејкера“ и извор проблема него као конструктивну европску компоненту, закључује Ивица Маштруко. 

Бивша хрватска министарка спољних послова Весна Пусић сматра да је Хрватска на свим странама у дипломатској дефанзиви, иако за то нема разлога. Уверена је да би проблем са Словенијом требало решити избегавањем свађа и на премијерском нивоу.

Погледајте ОВДЕ шта је Ђурић рекао за Харадинаја.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Овако је изгледао скандал са чоколадицама:

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА