Најновије

КИНЕЗИ ЋЕ НАПРАВИТИ ЧУДО ОД СРБИЈЕ: Добијамо "паметне градове"!

План је да за наредних десет година, уз изузетно велика улагања, Кина око 2025. године дође на информатички ниво који ће у том тренутку имати САД и Немачка. На путу тог развоја Пекинг помаже и Србију.

Будућност (Фото: Јутјуб)

Према најавама које стижу из Владе Србије наша земља ће, по свој прилици, наставити сарадњу са НР Кином у оквиру пројекта „Један појас, један пут“ и у домену унапређења развоја информатичког пута свиле. 

У току је, како се наводи, одржавање низа састанака делегација Србије и Кине који се односе на сарадњу у области „паметних градова“, електронске трговине као и „онлајн“ туризма.

Стручњаци објашњавају зашто ће Србија, уколико се ова сарадња оствари, имати значајне бенефите.

Борислав Коркоделовић, новинар, спољнополитички и економски аналитичар каже да је „Нови пут свиле“ један од најамбициознијих подухвата које је човечанство видело у савременом добу, а информатичке технологије су једна од битнијих компоненти тог пројекта који је покренуо кинески председник Си Ђинпинг 2013. године. 

„Последњих година Кина изузетну пажњу поклања развоју информатичких технологија јер руководство те државе сматра да ће се будући напредак земље на унутрашњем и спољном плану и на питањима развоја углавном базирати на развоју информатичких технологија. У том смислу донели су неколико планова који се тичу развоја националне привреде, а који су најдиректније повезани са развојем информатичких технологија. Ти планови су да за наредних десет година, уз изузетно велика улагања у научне институте и образовне институције, Кина око 2025. године дође на ниво који ће у том тренутку имати Сједињене државе и Немачка, а које се данас узимају као неки репер за развој у области информационих технологија“, напомиње Коркоделовић.

Он додаје да Кина, као једна од највећих економских сила на свету, своја знања у развоју информатичких технологија примењује и у том, како каже, врло интересантном споју са „Новим путе свиле“.

„То, рецимо, може конкретно да значи бољи транспорт у смислу лакших возова, лакших вагона — њихово прављење од најсавременијих материјала који издржавају велике температурне разлике и у исто време омогућавају и лакши и бржи превоз роба. Постојаће и сензори оптичких влакана који ће регулисати температуру у читавој композицији, одређивати која је количина енергија потребна за потрошњу, детектоваће све кварове или могуће кварове на локомотиви, спојницама или на самим вагонима и отклањаће их правовремено како не би било веће хаварије“, објашњава Коркоделовић.

Према његовим речима, информатички пут свиле обухватаће и спајање електро-система снабдевања електричном енергијом, затим постојаће индустријски и информациони паркови у којима ће се производити разноразне робе, али ће то бити и научни центри.

Кина жели да производи у Србији како би извозила у свет

„Један такав велики пројекат је такозвани економски коридор Кине и Пакистана, где ће хиљаде хектара земљишта од северних до јужних граница Пакистана бити у ствари својеврсни индустријски паркови где ће се истраживати и примењивати најновија открића. Примера ради, моћи ће да се утврђује које су сорте биљака најповољније за узгајање у одређеним подручјима, која је количина воде потребна, које су хемикалије потребне, значи утицаће се директно на урод“, истиче Коркоделовић. 

Дигитално повезивање на Путу свиле

Како каже, и безбедност ће у великим градовима бити знатно побољшана уз помоћ информатичких технологија — камера по улицама и разноразних безбедносних система, а незаобилазни део информатичког пута свиле су и „паметни градови“.

„Ту се, уз помоћ мањих система информатичких технологија, регулише рецимо саобраћај —  пропуст возила уз помоћ семафора, регулише се улично светло, могуће је да утврдите из својих кола где имате слободан простор за паркирање. То су ствари које ће умногоме олакшати живот обичном човеку у градовима који постају све већи, али у исто време и све значајнији привредни центри“, каже Коркоделовић.

Сличног става је и Зоран Станојевић, уредник РТС-а и одличан познавалац информационих технологија. Он за Спутњик објашњава да Кина последњих годину или две, уз склапање свих осталих уговора са земљама које са налазе на „Новом путу свиле“, склапа и уговоре о некој врсти дигиталног повезивања.

„Таквих уговора има са рецимо Египтом, Саудијском Арабијом и још неким земљама које су на једном од та два крака пута свиле. Њихова идеја је да пут свиле, осим што ће имати онај физички пут, има и тај свој дигитални пут, значи да се користи за е-комерц и за ’паметне градове‘, што је њима посебно важно. Кина је у последњих 25 година отишла заиста предалеко када је информатичка технологија у питању, а њихове компаније су међу водећим, ако не и водеће по броју пријављених патената који се тичу информационо-комуникационе технологије. Дакле, не само рачунара него и комуникационе опреме, рутера и свега осталог што је потребно да би се уопште правио неки информатички пут“, каже Станојевић.

Школовање у Кини за стручњаке

Пре три или четири деценије, напомиње Станојевић, Кина је била земља која је од нас куповала високу технологију и учила од Србије. Данас се та ситуација потпуно преокренула.

„Кинези су у оквиру тих споразума такође понудили свим земљама и обуку, односно школовање у Кини за стручњаке за, на пример, оптичке каблове или уопште информатичке технологије. Они сматрају да је потребно да, уз све друго физичко повезивање, обезбеде озбиљну подршку и за електронску трговину и све остало што не иде тим физичким путем, мада ће ти оптички каблови вероватно пролазити и туда. Добра ствар је што Кинези не потцењују никога, па самим тим не потцењују ни нас и врло су спремни да саслушају и виде имамо ли ми нешто што је њима занимљиво, и обично они много боље од нас знају шта је то што је стварно занимљиво и добро“, напомиње Станојевић.

Борислав Коркоделовић указује на чињеницу да се Кина се неће ограничити само на велике пројекте попут оних у Пакистану или Белорусији.

„Биће и мањих подухвата попут оних у државама на истоку Африке, па ће рецимо у Џибутију, који постаје једно од главних средишта кинеске трговачке и војне морнарице, или у Етиопији бити грађени скромнији индустријски паркови, где ће многе од индустрија које у Кини више нису профитабилне бити пресељене. Сада је на Србији, између осталог и зато што је и премијерка Ана Брнабић веома заинтересована за информатичке технологије и дигитализацију, да узме макар мали део тог веома великог и слатког колача, па охрабрује то што се све више интензивира сарадња са Кином на том плану“, категоричан је Коркоделовић.

Погледајте ОВДЕ због чега је Тилерсон допутовао у Пекинг.

Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Овако изгледа сајам паметних градова у Кини:

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА