Најновије

ЕУ је безнадежно војно инфериорна без америчке војне помоћи

Kада сам у октобру 1982. године у команди у Монсу упитао врховног команданта НАТО-а америчког генерала Бернарда Роџерса „да ли је преко Балканског пакта, у којем су почетком педесетих година прошлог века биле Турска, Грчка и Југославија, Београд, заправо, посредно ушао у НАТО, јер су и Турска и Грчка биле већ у НАТО-у”, он се насмешио и рекао да „то није тако једноставно”.

Mирослав Лазански (Фото: Јутјуб)

Пише: Мирослав Лазански

– Маршал Тито је лукаво искористио страх Запада од Стаљина, наравно и ви сте у Југославији тада страховали од Стаљина, али чим је Стаљин умро и Балкански пакт је практично сахрањен. Тито је тада потпуно отворено рекао да је пакт изгубио сврху постојања. Видите, ми смо то и знали, па НАТО никада и није сматрао Југославију некаквим придруженим чланом, чак ни посредним путем преко савеза са Грчком и Турском. Наравно, у случају покушаја совјетског војног продора преко ваше територије кроз Љубљанска врата према Трсту, ми бисмо кроз техничке војне испоруке преко Грка и Турака покушали да помогнемо Југославији, али тешко и нешто више од тога – објаснио ми је те 1982. генерал Роџерс. Осам година касније, у истом кабинету сличну процену поновио ми је и тадашњи врховни командант НАТО-а амерички генерал Џон Галвин.

Присетио сам се тих давних сусрета ових дана због, сада већ формално и потврђеног учешћа Војске Србије у борбеној групи ЕУ Хелброк, коју чине и неке јединице Украјине, Кипра, Грчке, Румуније и Бугарске. Да ли је учешћем Србије у тој групи нарушена наша војна неутралност и да ли смо тим учешћем посредно ушли у НАТО, пошто су Грчка, Бугарска и Румунија чланице НАТО-а?

Формално-правно још нисмо, јер и војно неутралне државе ЕУ, Аустрија, Шведска, Ирска и Финска учествују у војним мисијама ЕУ, као што и Србија суделује у војној мисији ЕУ у борби са пиратима у Индијском океану. Наше чланство у борбеној групи Хeлброк значи да наш контингент остаје под строго националном, српском, командом, те да ми бирамо подручје деловања наших војника. Односно ако нећемо да вежбамо у Украјини, нико нас на то не може натерати. Искрено говорећи, војнички гледано та борбена група Хeлброк, као и све досадашње борбене групе ЕУ обична су „шминка”, тако да ми у Србији због тога не треба превише да се  узбуђујемо. Пошто ЕУ и не зна какву одбрану жели, нити ЕУ има на војном плану било какву конзистентну политику, нити ће је имати. Док Париз и Берлин понављају „да нема ЕУ без заједничких војних снага”, Федерика Могерини отворено каже да је војна компонента ЕУ „чиста илузија”. Пример Еврокорпуса то и показује.

На састанку лидера 15 држава ЕУ, 3. јуна 1999. у Келну отворено је питање заједничке одбране, иако је и тада речено „да НАТО остаје основа заједничке одбране њених чланица”. Тада су у Келну први пут Европљани јасно испољили намеру да удруженим снагама формирају заједничку одбрану. И сви су пристали на одређене уступке, Париз је морао да одустане од своје деголистичке „изолације”, Немци су пристали да учествују у ратним мисијама ван своје територије, што су већ учинили бомбардујући СР Југославију, док су Британци признали да европска одбрана не мора обавезно да буде некомпатибилна с припадношћу НАТО-у. Аустрија, Финска, Ирска и Шведска су се сложиле да ЕУ није само једно велико тржиште.

Године су пролазиле и показало се да су све то биле само празне речи, да је ЕУ безнадежно војно инфериорна без америчке војне помоћи. Да је технолошки војни јаз између САД и ЕУ све већи, да ЕУ на том плану заостаје најмање 25 до 30 година. Финансијски јаз је још драматичнији. Рат против талибана у Авганистану показао је практичну неизводљивост интегрисаних савезничких војних операција. И поред свевидећег извиђања бојног поља током 24 сата, крњим снагама Ал Каиде и талибанима успело је да се са више од 100 тенкова извуку из Кандахара поред присутних маринаца...

Друга је прича о приоритетима у борби против тероризма. После 11. септембра 2001. Америка је опредељена да то схвати и превазиђе рањивост развијених друштава од терористичких напада. Неуспех ЕУ да томе парира, уноси у НАТО напетост. Терористи нападају и успевају на простору ЕУ, у САД не успевају. Британски генерали то знају, баш као и француски и немачки. Њихову фрустрацију и узнемиреност допуњује чињеница да се политичари ЕУ не концентришу на борбу против тероризма, они су опседнути стварањем њима омиљеним аутономним војним снагама ЕУ. Снагама које имају слабу ватрену моћ и скоро никакву могућност ваздушног транспорта.

И пре 11. септембра 2001. овај политички оптерећен и војно какофоничан пројект био је већ ирелевантан за свет какав је био. И данас, ниједна земља ЕУ не може да стационира употребљиве и ефикасне војне снаге изван својих граница. Парцијалне сукобе са племенима у франкофонској Африци не рачунам у рат. Уз сву европску реторику, заједничка одбрана је бесмислени пројекат, који прецизно симболизује парохијску војну политику ЕУ. На војном плану ЕУ мора да бира између модернизације и маргинализације.

Односно, Федерика је у праву...

О најновијим борбама на северу Јемена сазнајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

Интервју Драгослаав Бокан.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА