Најновије

РАТ СВЕТСКИХ РАЗМЕРА: Ако Трамп упрска договор века, то неминовно следи

Кроз неколико дана знаће се да ли ће председник Америке Доналд Трамп ратификовати нуклеарни споразум са Ираном. Ипак, многи сматрају да ће готово сигурно одбити да то уради, и већ размишљају о последицама те одлуке.

Непредвидива ситуација (Илустрација: Правда)

Два бивша званичника Пентагона, директор Безбедносног програма за Блиски исток у Центру за нову америчку безбедност, Илан Голденберг, и професор Мара Карлин, који су радили у време администрације Буша и Обаме, и радили на Ирану и Блиском истоку, за лист "Атлантик" анализирали су последице раскида овог уговора, и изнели недоумице са којима су се суочавали пре потписивања споразума 2015. године. - Основно питање с којим смо се суочавали било је шта да урадимо ако председник САД морао да направи избор између живота са нуклеарним Ираном или војне акције. То није била само теорија, ирански нуклеарни програм је напредовао. До 2013. године, имао је довољно обогаћеног уранијума за мали нуклеарни арсенал од око шест до осам бомби. Било је потребно до два месеца да стекне довољно обогаћеног уранијума за изградњу нуклеарног оружја - кажу бивши званичници Пентагона. Имали су, кажу, неколико опција. Прва је била војни напад на иранске нуклеарне објекте, што би успорило развој, али би вероватно Иран учинило још одлучнијим да настави са нуклеарним развојем. Иран би могао и да постане агресивнији према трупама САД у региону и свету. Могли би чак и да ракетирају америчке базе у Катару, Емиратима, Кувајту... САД би морале да одговоре војно, али би онда остале заглављене на Блиском истоку годинама, покушавајући да примире све агресивнији Иран. Резултат би био врло лош по Иран, лошији него по Америку, али би био и врло скуп, што није била добра опција за САД. - Алтернатива је била да се дозволи Ирану да се нуклеарно наоружа, али је и тај сценарио био проблематичан, јер би Иран могао да одлучи да гађа нуклеаркама Израел, или друге савезнике Америке. Сматрали смо међутим да режим у Техерану нема самоубилачке идеје, а мало је вероватно било и да би нуклеарке завршиле у рукама Хезболаха, већ да би их задржали за себе - кажу Голденберг и Карлин. Већа брига је била како ће се Иран понашати под нуклеарним кишобраном. Саудијска Арабија би могла да одговори на бомбу Ирана својом, и отпочне трку у наоружању у једном од најнестабилнијих региона света. Израел такође има нуклеарно оружје.
- Замислите нови рат Израела и Хезболаха у Либану, али да сада Иран прети да ће испалити нуклеарно оружје ако се Израел не повуче. То би била Кубанска криза на Блиском истоку - тврде стручњаци. Још једна опција је била да би Израел могао да изведе напад на Иран, али да не обавести Вашингтон. Питање је било да ли би Иран за то оптужио САД, с обзиром на блиску сарадњу две државе. Израел је ипак одлучио да би ризик био превелики и да би напад САД био боље решење за њих. Ако Трамп одлучи да не потпише договор, остаће нејасан пут напред. Конгрес би морао да одлучи да ли да одговори санкцијама, а ако да уговор потпуно пропада. Многи амерички савезници ће се успротивити, а вероватан исходу су благе међународне санкције које неће вратити Иран за преговарачки сто. - Криза неће стићи одједном, али ће Иран постепено да настави да ради на изради нуклеарне бомбе. То неће одмах довести до рата, али ће знатно повећати ризик, а сутра или за 10 година председник Америке ће се суочити са истим питањима и проблемима као и ми - да ли ризиковати велики рат са Ираном или живети са последицама нуклеарног Ирана - тврде амерички стручњаци. Да видите какав су договор Американци направили са Исламском државом, погледајте ОВДЕ. Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Шта ће бити са нуклеарним договором са Ираном?
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА