Не тако давно Кина је била земља која је примала инострану помоћ, а данас је као највећи светски донатор конкурент Сједињеним Државама, и то кроз традиционалну помоћ за развој и кроз финансијске позајмице.

По први пут, велика група истраживача ван Кине саставила је базу података са детаљима о буквално свим токовима кинеског новца, од донатора до земаља које примају помоћ.

Наводи се да Кина финансира више од 5.000 пројеката у 140 земаља и открива горе поменута чињеница да су Кина и САД ривали на пољу донација другим земљама.

Те земље, међутим, троше тај новац на радикално другачије начине, али различити састави тих портфолија имају далекосежне последице – објашњава Бред Паркс, шеф истраживачког пројекта, вођа лабораторије ЕјдДејта на Колеџу Вилијама & Мери у Вирџниији.

Његов тим удружио се са истраживачима са Харварда и Хајделберга у Немачкој ради овог пројекта.

Истраживачи су пратити токове новца од Кине до земаља-примаоца користећи се новинским извештајима, званичним документима амбасада и информација о помоћи и дуговима из Кине. На крају су направили релативно комплетну слику о томе где иде кинеска помоћ и какав утицај има.

Паркс, међутим, истиче да он и колеге сматрају да су открили познат универзум. Ако кинеска влада стварно жели да нешто сакрије, ми то нећемо наћи. Али ако велика сума новца иде од Кине до земље-примаоца, чуће се о томе, каже он.

Такође је занимљиво да су и САД и Кина у годинама које су обухваћене истраживањем донирале сличне суме новца, али да их дистрибуишу на различите начине.

Тако већина америчке финансијске помоћи – 93% - потпада под традиционалну дефиницију помоћи око које су се сложиле све западне индустријске земље. Та помоћ се даје с циљем економског развоја земље која је прима. Најмање четвртина тог новца је донација, а не позајмица.

За разлику од САД, свега 21% новца из Кине може се сматрати традиционалном помоћи, док се велика већина даје у виду комерцијалних зајмова који се морају вратити Пекингу с каматом.

Дуго времена сумњало се да кинески пројекти помоћи служе само за добробит Кине – инфраструктурни пројекти које граде “увезени” кинески радници мало су донели људима који живе у тој земљи.

Од 2000, афричке земље добиле су велик део помоћи и позајмица из Кине. Међутим, богатство овог азијског џина дистрибуише се широм глобуса, од болница у Сенегалу до лука у Пакистану и на Шри Ланци. У 2014. Русија је била на врху листе земаља-примаоца, а иза ње су Пакистан и Нигерија.

Исте године на врху америчке листе били су Ирак, Авганистан и Пакистан.

Политика игра велику улогу у томе на шта ће Кина и САД трошити свој новац. Обе земље теже да понуде новац земљама које им пружају подршку у Уједињеним нацијама. Али је за Кину кључна економија – истраживачи су открили да је Пекинг често фокусиран на промоцију кинеског извоза или на тржиште каматних стопа.

Кина се често помиње као главни извор помоћи економији Северне Кореје. Међутим, истраживањем ЕјдДејта откривено је свега 17 кинеских пројеката у Северној Кореји током 14-годишњег периода, у укупној вредности од 210 милиона долара.

Паркс каже да је Северна Кореја “информативна црна рупа”, те признаје да је то једина земља-примаоц која је стварно избегава домашај истраживача. Сматра се да Кина даје огромне суме новца и других врста помоћи Северној Кореји “испод жита”, наводи ББЦ.

Тренутни подаци говоре да земље које примају кинеске позајмице не испаштају на економском плану, али немају ни економског раста. Истраживачи страхују да ће за коју деценију, те земље нагомилати дугове, када ће Кина морати да сагледа шта даље.

Они би могли такође да искусе за неких 10-15 година исти проблем који мучи западне донаторе и кредиторе – позајмице које не могу да се врате – истиче Паркс.

Истраживачи су већ открили знакове да Кина почиње да мења свој приступ позајмицама. Пекинг сада све више позајмљује новац кроз мултилатералне институције, попут Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, што је кинеска верзија Светске банке, истиче ББЦ.

Има доказа да кинеске позајмице без услова имају утицај на читав глобални систем позајмљивања, терајући традиционалне донаторе да престану постављати толико много захтева земљама које примају помоћ.

Кад Кина помаже некој афричкој земљи, Светска банка има мање услова на своју позајмицу – наводи економист Дијего Хернандес.

За свако повећање кинеске помоћи од 1%, Светска банка смањи своје уобичајене захтеве, попут либерализације тржишта или економске транспарентности, за 15%.

Прочитајте ОВДЕ какво упозорење стиже из Берлина Вашингтону а тиче се и Кине?

Извор: Vesti.online