Најновије

Европа укида санкције Русији — преко Ирана?

У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ новинари „Политике“ Милан Мишић и Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописници овог листа из Вашингтона и Бона, говорили су о томе хоће ли амерички Конгрес прихватити одлуку председника Трампа да се Иран не придржава нуклеарног споразума.

Лазански (Фото: Јутјуб)

Да ли је на помолу већ други озбиљан сукоб два виђења света између ЕУ и САД пошто европске земље и Брисел тврде да се Техеран придржава споразума?

Није први пут да се Европа окренула против Трампа, каже Стојановић, али ово је озбиљније дистанцирање од пређашњих. Европљани су били веома гневни на Трампа када је извукао Америку из Париског споразума о климатским променама, подсећа Стојановић, а споразум са Ираном склопљен је у веома тешком преговарачком процесу у коме је учествовао велики број земаља.

Сада, иступање једне земље из споразума делује као изненађење које је спровео председник од кога се могу очекивати још многа таква изненађења, каже Стојановић.

„Интересантно је у овом случају да су први пут Европљани наступили помало формализовано. Потписали су једно саопштење које је, на неки начин, помало обавезујуће. Потписале су га немачка канцеларка Ангела Меркел, британска премијерка Тереза Меј и француски председник Емануел Макрон, у коме су изразили разочарење због тог једностраног искакања, иако оно још није до краја формализовано, али то је још једно изненађење које Европљанима приређује Трамп“, каже Стојановић.

Мишић подсећа да је излазак из нуклеарног споразума са Ираном старо Трампово предизборно обећање. Он је већ два пута потврдио да се Иран придржава споразума. Овог пута није потврдио, иако се, каже Мишић, ништа значајно у међувремену није догодило. Иран, према Трамповом мишљењу, крши дух споразума.

Дух се крши у томе што Иран наводно спонзорише тероризам и што има ракете дугог домета.

„Конгрес сада има 6 месеци током којих треба или да појача санкције, или да смисли неки други начин како да тај споразум евентуално сачува. Занимљиво је и, рекао бих, карактеристично, што Тилерсон каже да Америка нема намеру да изађе из споразума, него само хоће да га побољша“, каже Мишић.

Он додаје да ће и Конгрес тражити нове иранске уступке.

„Имамо једну доста парадоксалну ситуацију у Америци. Први пут је амерички председник глобални фактор нестабилности због своје непредвидивости и због рата са спољнополитичким естаблишментом. Као што видимо, и због потпуног одсуства координације између њега и шефа дипломатије. Нешто се догађа, судећи по америчким медијима. Рецимо, ’Венити фер‘ је објавио један нашироко цитиран текст који на доста узнемирујућ начин описује шта се догађа у Белој кући“, каже Мишић.

У тексту се говори о томе како председник Трамп изјављује да мрзи све своје сараднике, да има неконтролисане изливе беса и да се његово најближе окружење из све снаге упиње да га контролише, каже Мишић.

Иако је Трамп током изборне кампање најављивао да ће водити изолационистичку политику, какву је Америка водила пре Првог светског рата, амерички изолационизам у доба Трампа ипак се разликује од пређашњег, каже Стојановић, јер ће се овај пут догодити да се не одустаје од интервенционизма, али да ће Америка бити изолована од својих досадашњих савезника.

Та се изолација може догодити у Савету безбедности, како су најавили и из Париза и из Берлина, баш поводом овог споразума, каже Стојановић. Постоје теорије према којима Трамп, пошто је у односима са Северном Корејом ушао у слепу улицу, покушава да се извади на иранском случају.

„Ја не верујем много у ту тезу, зато што би то требало да буде нека фина дипломатија којој Трамп није склон. Он је ту доста робустан, као и иначе у свим потезима које је досад повлачио. У финој дипломатији то би могло да се разуме као скретање пажње са простора где више ништа не може да се направи. Бацање иранске карте на сто могло би, у политичком смислу, да иде у прилог тој тези, али ја не верујем у то зато што мислим да он не повлачи потезе крајње промишљено и филигрански, тако да пре верујем да је то нешто од оних потеза да ће у питање доводити све споразуме који су међународног карактера“, каже Стојановић.

Европска унија, према Стојановићевом мишљењу, на иранском примеру покушава да се дистанцира од америчке политике и на другим пољима. Обама је, каже, био кооперативан, али наметнуо је Европи санкције према Русији.

Сада је Иран пример на коме ће европска политика покушати да се дистанцира од америчке политике.

Улазак у НАТО Србију би учинило војним противником Русије. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Александар Чепурин: Долазе Шојгу, Лавров, Рогозин...

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА