Најновије

Европа укида санкције Русији — преко Ирана?

У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ новинари „Политике“ Милан Мишић и Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописници овог листа из Вашингтона и Бона, говорили су о томе хоће ли амерички Конгрес прихватити одлуку председника Трампа да се Иран не придржава нуклеарног споразума.

Лазански (Фото: Јутјуб)

Да ли је на помолу већ други озбиљан сукоб два виђења света између ЕУ и САД пошто европске земље и Брисел тврде да се Техеран придржава споразума?
Није први пут да се Европа окренула против Трампа, каже Стојановић, али ово је озбиљније дистанцирање од пређашњих. Европљани су били веома гневни на Трампа када је извукао Америку из Париског споразума о климатским променама, подсећа Стојановић, а споразум са Ираном склопљен је у веома тешком преговарачком процесу у коме је учествовао велики број земаља.
Сада, иступање једне земље из споразума делује као изненађење које је спровео председник од кога се могу очекивати још многа таква изненађења, каже Стојановић.
„Интересантно је у овом случају да су први пут Европљани наступили помало формализовано. Потписали су једно саопштење које је, на неки начин, помало обавезујуће. Потписале су га немачка канцеларка Ангела Меркел, британска премијерка Тереза Меј и француски председник Емануел Макрон, у коме су изразили разочарење због тог једностраног искакања, иако оно још није до краја формализовано, али то је још једно изненађење које Европљанима приређује Трамп“, каже Стојановић.
Мишић подсећа да је излазак из нуклеарног споразума са Ираном старо Трампово предизборно обећање. Он је већ два пута потврдио да се Иран придржава споразума. Овог пута није потврдио, иако се, каже Мишић, ништа значајно у међувремену није догодило. Иран, према Трамповом мишљењу, крши дух споразума.
Дух се крши у томе што Иран наводно спонзорише тероризам и што има ракете дугог домета.
„Конгрес сада има 6 месеци током којих треба или да појача санкције, или да смисли неки други начин како да тај споразум евентуално сачува. Занимљиво је и, рекао бих, карактеристично, што Тилерсон каже да Америка нема намеру да изађе из споразума, него само хоће да га побољша“, каже Мишић.
Он додаје да ће и Конгрес тражити нове иранске уступке.
„Имамо једну доста парадоксалну ситуацију у Америци. Први пут је амерички председник глобални фактор нестабилности због своје непредвидивости и због рата са спољнополитичким естаблишментом. Као што видимо, и због потпуног одсуства координације између њега и шефа дипломатије. Нешто се догађа, судећи по америчким медијима. Рецимо, ’Венити фер‘ је објавио један нашироко цитиран текст који на доста узнемирујућ начин описује шта се догађа у Белој кући“, каже Мишић.
У тексту се говори о томе како председник Трамп изјављује да мрзи све своје сараднике, да има неконтролисане изливе беса и да се његово најближе окружење из све снаге упиње да га контролише, каже Мишић.
Иако је Трамп током изборне кампање најављивао да ће водити изолационистичку политику, какву је Америка водила пре Првог светског рата, амерички изолационизам у доба Трампа ипак се разликује од пређашњег, каже Стојановић, јер ће се овај пут догодити да се не одустаје од интервенционизма, али да ће Америка бити изолована од својих досадашњих савезника.
Та се изолација може догодити у Савету безбедности, како су најавили и из Париза и из Берлина, баш поводом овог споразума, каже Стојановић. Постоје теорије према којима Трамп, пошто је у односима са Северном Корејом ушао у слепу улицу, покушава да се извади на иранском случају.
„Ја не верујем много у ту тезу, зато што би то требало да буде нека фина дипломатија којој Трамп није склон. Он је ту доста робустан, као и иначе у свим потезима које је досад повлачио. У финој дипломатији то би могло да се разуме као скретање пажње са простора где више ништа не може да се направи. Бацање иранске карте на сто могло би, у политичком смислу, да иде у прилог тој тези, али ја не верујем у то зато што мислим да он не повлачи потезе крајње промишљено и филигрански, тако да пре верујем да је то нешто од оних потеза да ће у питање доводити све споразуме који су међународног карактера“, каже Стојановић.
Европска унија, према Стојановићевом мишљењу, на иранском примеру покушава да се дистанцира од америчке политике и на другим пољима. Обама је, каже, био кооперативан, али наметнуо је Европи санкције према Русији.
Сада је Иран пример на коме ће европска политика покушати да се дистанцира од америчке политике.
Улазак у НАТО Србију би учинило војним противником Русије. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Александар Чепурин: Долазе Шојгу, Лавров, Рогозин...
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА