- Имао је рупе уместо очију, али комплетна физиономија је сачувана. Његов облик лица, чело исто... Божје чудо! Гишка ће после овога за мене и остале саборце бити Свети Ђорђе! - Овим речима започео је своју исповест Милан Мишко Јанковић, командант Равногорског одреда Српске гарде, Гишкин пријатељ и саборац.
- Славица, Гишкина сестра у петак ми је јавила да је његово тело нетакнуто. Одмах сам јавио нашим саборцима и сви су били изненађени. Када сам га видео на гробљу Мартиника у Црној Гори био сам у шоку. Сав сам се био најежио. Нисам могао да заспим после сахране у суботу увече - прича Гишкин пријатељ.
- Био је праведан, поштен, сушта доброта... И кад је био љут, био је правичан. Његово нетрулежно тело ми је потврда и оповргавање појединаца који нису били на ратишту, а причали су свашта, свакакве глупости. Ово ће свако тумачити различито, али ко верује, ово је за њега божје чудо - рекао је Јанковић.
Он објашњава да је кобног 15. септембра 1991. када је Гишка погинуо, био на ратишту у Госпићу.
- У том тренутку нисмо били на истом положају. За његову погибију чуо сам касније, па у том тренутку нисам видео његово тело. Потом сам отпутовао за Београд и отишао у Гишкину кућу да изјавим саучешће. Лежао је у кревету, на грудима му је био крст, а поред њега је плакала мајка Милена. Таквог каквог сам га запамтио, видео сам га и 26 година касније, његово тело било је нетакнуто, као и тај крст - прича Јанковић који је остао непокретан када га је на ратишту погодио думдум метак.
Зоран је мучио Јецу, била му је као слушкиња. Шта је Теодора Крсмановић рекла на саслушању прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир
