Лист Политико наводи да би та документа морала да буду објављена у складу са декретом који је 1992. потписао Џорџ Буш-старији, установивши забрану објављивања свих докумената о атентатима у трајању од 25 година. Тај рок управо истиче. Исти лист је прецизирао да ће - уколико Трамп не "подигне рампу" - бити објављено око 3.100 јавности непознатих докумената и приближно 31.000 оних која су протеклих година била делимично објављивана. Углавном се ради о документима из ФБИ, ЦИА и Министарства правде САД. Заменик портпарола Беле куће Линдси Вотерс саопштила је да Трампова администрација ради на томе да објављивање докумената о Кенедијевом убиству не нанесе штету националној безбедности. Међутим, извори из Конгреса САД су открили да је Трамп под јаким притиском ЦИА да се документи не објављују. Наводно зато да не би били разоткривени методи деловања америчких тајних служби и имена „информатора“ који су помагали у вођењу истраге о атентату на шефа државе. У јулу је Национални архив САД већ учинио јавним око 4.000 докумената о убиству Кенедија. Британски лист Индипендент објавио је да је бивши директор ЦИА Џон Мекоун по налогу Беле куће дуго скривао податке о више него сумњивом смакнућу Кенедија. Политико наводи да ће Трамп готово извесно - макар делимично - блокирати објављивање докумената о атентату и да ће то образложити „потребама националне безбедности“. Дакле, по свему судећи, из докумената који буду објављени биће изостављено све што штити „методе“ и „информаторе“, а вероватно и сакрвена права истина о ликвидацији Џона Кенедија 1963. године. Шта је остало иза америчких авиона након "ослобађања" Раке, погледајте ОВДЕ. Извор: fakti.org
МИША ЂУРКОВИЋ: Хил на Филозофском и Хил у скупштини
Пре две недеље писао сам о феномену Динко који је власт подигла за једнократну употребу, у...