Последњи је направио дар-мар на планети пре 630.000 година. Тада је са своје две ерупције дебелим слојем пепела прекрио целу Северну Америку и довео до снижавања температуре на Земљи за три степена.
На последњој седници Геолошког друштва САД - Јелоустонски супервулкан је био централна тема дебате. А њени учесници упозоравају да се он може пробудити и раније него што многи прогнозирају (до краја овога века)...
Џејмс Кенет са Универзитета Калифорније у Санта-Барбари за време тог саветовања је рекао:
„Свака вулканска зима, коју је „скривио“ Јелоустон, трајала је приближно по 80 година. То је било дуже него што су предвиђали климатски модели. То би могло да значи да те „зиме“ није изазвао само вулкански пепео и да је Земља била крајње осетљива на таква збивања“.
Јелоустонски супервулкан се налази на територији истоименог националног парка у америчкој држави Вајоминг. Његов кратер је димензија 55х72 километра.
Средином прошлог века су научници утврдили да се осам километара испод његовог кратера налази древни вулкан.
Прва његова ерупција је била пре око милион и 200.000 година, а последња - пре око 600.000 година.
Овом другом приликом је у атмосферу избацио око 1.000 кубних метара пепела, лаве и различитог „материјала“.
Поређења ради: две моћне експлозије друга два моћна вулкана - Тамбора 1815. и Кракатауа 1883. године - „породили“ су свега 50, односно 10 кубних километара вулканског гаса и осталог.
У Геолошком друштву САД се сада чуло: нова суперерупција може бити катастрофална за све живо на планети. Не само због непосредних последица ерупције.
Према прорачунима, у стратосферу би избацио толико пепела да би температура на Земљи опала, у просеку, за три до пет степени.
Кенет посебно наглашава да су научници досад били убеђени да су се ерупције Јелоустонског супервулкана догађале једном у неколико стотина година. Међутим, најновија мерења узорака муља са дна залива Санта Барбара показала су да је супервулкан заиста „бљувао ватру“ два пута, али да их дели само 270 година.
Ово откриће их је навело на закључак да ће Јелоустон постати немиран мимо свих досадашњих прогноза.
А управо то и јесте оно што брине не само Американце...
Прочитајте ОВДЕ каква то велика пошаст дрма Америку, од које дневно умре 175 људи?
Извор: fakti.org
