Најновије

ЕУ НА ИВИЦИ СЛОМА: Три сценарија чекају Европу - исто као некад у СФРЈ

ЕУ и еврозона је пред сличним дилемама као и бивша Југославија почетком 90-их година, бар када је реч о даљем уједначавању пореских Система држава чланица.

Илустрација (Фото: Pixabay.com)

То је оценио један од најпознатијих словеначких економиста, академик Јоже Менцингера.
- Хоће ли ЕУ постати финансијска унија? Ја ту видим три могућа сценарија, по узору на оне из бивше Југославије - казао је Менцингер на конференцији о порезима која је одржана у Загребу.

Сва 3 сценарија

Први, "конфедерални" модел, истакао је Менцингер, подразумева потпуну фискалну децентрализацију, у којој фискална политика остаје у надлежности држава чланица.
Други модел значи склапање фискалног пакта, што је и тренутна ситуација, у којој чланице само мали део својих прихода препуштају заједничкој ЕУ благајни.
Трећи модел је фискална унија, у којој би чланице добар део својих фискалних прихода препустиле заједничком буџету Уније. То би, у суштини, био "федерални" модел, какав је постојао у бившој СФРЈ.

Југословенски модел

Анализе које је Менцингер радио за зону евра и ЕУ показују да би такав, "југословенски" модел значио да би се богатије чланице одрекле великих прихода које беру у корист заједничког буџета, а тај би се новац потом трансферисао и у слабије развијене чланице.
Поједностављено речено, богатије би чланице ЕУ тиме, барем на први поглед, биле на губитку, а сиромашније на добитку.
Но, богатијима би се то вратило кроз повећање стандарда у слабије развијеним чланицама, па би на крају и оне биле у плусу.
Ивана Малетић, хрватска заступница у Парламенту ЕУ, упозорила је, пак, да се о фискалној унији тешко може говорити док је део чланица ЕУ, међу којима је и Хрватска, изван еврозоне те док се не постигне и већи степен монетарне интеграције.
Потребно је, додала је, порадити на смањењу разлика у степену развијености међу чланицама.
- У противном, имаћемо даље поделе унутар ЕУ - истакла је Малетић.
Нагласила је и како су главне теме у пореској политици ЕУ-а тренутно борба против пореске евазије и превара, као и довођење у ред пословања с пореским оазама.
Посебан је нагласак на подстицању истраживања и развоја, те дигитализације.
Хрватска и у пореској политици, закључила је Малетић, прати европске и светске трендове.
Прочитајте ОВДЕ какву је то шамарчину Хрватска добила од Црне Горе?
Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Мирољуб Петровић - Европска унија промовише сатанизам и уништење човека!
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА