Најновије

Одлука САД да остану у Сирији и након победе Русије доводи Путина у ову позицију

Ни Сирија, Иран, Турска или Русија не желе да виде Сирију подељену од стране америчко-курдског савеза.

Путин (Фото: ТАСС)

Након састанка Русије, Ирана и Турске у Сочију, где је најављен крај рата и почетак послератоног регулативног процеса који има за циљ да одлучи о будућности Сирије, амерички медији су почели да извештавају о чињеници да САД планирају да остану у Сирији упркос колапсу ИД, а такође ће користити Курде да изврше притисак на Асадову владу.
Ово се помиње више пута: упркос званичном подржавању територијалног интегритета Сирије, они незванично покушавају да узврате ударац због свог стратешког неуспеха у рушењу Асадове владе, који је био неуспешан углавном захваљујући Русији и Ирану.
Вашингтон је више пута изразио своје незадовољство начином на који је прошао рат у Сирији, заједно са страховима по питању последица за САД, Израл и Саудијску Арабију услед растуће улоге Русије и Ирана у региону.
Бела кућа то не наводи званично, јер САД схватају слабост својих позиција у Сирији, јер што се тиче међународног права, ово је само још један случај америчке агресије на суверену државу.
Русија је водила информативну и дипломатску кампању с намером да америчке снаге отерају из Сирије. Ове оптужбе руског Министарства спољних послова и Министарства одбране су званично подржане од стране Сирије, Турске и Ирана, јер су и они заинтересовани за истеривање Американаца из Сирије, јер су САД главна препрека за окончање рата.
Поред тога што имају заједничке циљеве везано за задржавање Асада на власти и да територију Сирије задрже нетакнутом, Турска и Иран следе своје личне циљеве.
Иран жели да обезбеди шиитски мост између Техерана и Бејрута (што може бити ометено сиријско курдским пројектом), а Ердоган жели да ослаби Радничку партију Курдистана и заустави Сиријске Курде у томе да се формирају под контролом придружених организација Радничке партије Курдистана. Нико не жели да улази у тотални рат са САД, али сада популарни хибридни ратови остављају много начина за борбу против ове хегемоније.
За сада, главна стратегија укључује разумне лидере Сиријског Курдистана у разговору, тако да ће Курди имати представнике у преговорима, што им омогућава да пронађу контактне тачке са Асадом у вези са будућношћу Курда као дела Сирије.
Зато је Русија зауставила амбициозне планове Ердгана везане за Африн и покушава да убеди Турску да се са Курдима може преговарати, и да ништа лоше неће произаћи из тога да се седне са Курдима, када се већ седи са много радикалнијим организацијама, које се сматрају “умереним терористима“ због тренутне политичке климе. У поређењу са њима, неке курдске групе су много разумније и легалније, али само док ситуцација не ескалира даље од тачке без повратка.
Ако преговори са Курдима пропадну, а САД буду успешне у култивацији курдског сепратизма, тада “План Б” ступа у акцију, што подразумева притисак на Курде на следећи начин:
Сирија, Турска и Иран могу блокирати извоз нафте из Сиријског Курдистана, и забранити увоз, што је иста претња која се користила раније за покушај да се ирачки Курдистан задржи у складу. САД неће моћи да Сиријском Курдистану обезбеде све потрене залихе ваздушним путем.
Курдско-арапски сукоб може ескалирати на територијама које су под курдском контролом и са већински арапском популацијом. Ово ће посејати неслагање у Сиријском Курдистану, уз могућност стварања СДФ опозиционих снага.
Курдске групе укључене у америчке планове могу бити проглашене терористичким организацијама (то ће такође довести до побољшања односа Русије и Сирије са Турском).
Русије може престати да штити Африн. Иран и Ирак могу блокирати гранични прелаз у Фаyсх Кхабур и пресећи економске и логистичке везе између Ирачког Курдистана и Сиријског Курдистана.
Сиријска војска и шиитске јединице могу поновити Ирачки Курдистан: они ће се договорити са разумним организацијама, а неразумне ће бити сломљене као Барзани.
Коначно решење се може догодити тако што ће турску војску пустити у Сиријски Курдистан под изговором “борбе против тероризма“. Ово је непожељна опција, јер ће то ојачати “пријатеља Реџепа“, али то није у потпуности искључено.
На крају, постоји значајан број опција да се изврши притисак на Сиријски Курдистан ако САД ескалирају ову ситуацију до нивоа неизбежног сукоба, чему се, као то САД периодично показују, изгледа надају, упркос тврдњама да немају скривене планове у Сирији.
Засад Русија и пријатељи покушавају да убеде Курде да не треба да следе Барзанијев пример и ризикују сценарио због ког ће зажалити. Што се тиче САД-а, Курди су само средство за крај, то је чињеница коју Вашингтон више не скрива. САД желе да искористе Курде као гориво за наставак рата у Сирији, не показујући забринутост због губитака међу Курдима.
Из ове перспективе би било најбоље за све, укључујући и Курде, да Русија може да наведе курдске шефове да ствари виде на њихов начин. А ако Асад и Ердоган ублаже своје ставове везано за курдско питање, могли би пронаћи компромис који би задовољио све стране.
Да ли је то могуће, видећемо 2018. године. Русија није заинтересована за продужење сирисјског рата. Напротив: успешни резултати би требали бити дипломатски обезбеђени што је пре могуће, што САД покушавају да спрече. Овај сукоб показује да, упркос војном колапсу ИД, Сирија и даље има много проблема који ће морати битит решени уз помоћ Ирана и Турске. Али нико није рекао да ће то бити лако.
Лавров је поручио да Сирија не сме да се распарча. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Командир Тигрових снага Сухеил ал Хасан и руски инструктори надгледају операције којима руководе на западној обали Еуфрата:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА