Будимпешта је прошле недеље ставила вето на одржавање самита НАТО-Украјина, чиме је достигнут врхунац тензија две земље. Ово је био одговор Будимпеште Кијеву на нови закон о образовању којим се укида школовање на мањинским језицима. Мађарске власти такође су запретиле и блокадом Украјине на путу ка ЕУ. Ипак, ако у случају Мађарске и има шансе за компромис, по питању Пољске то је готово немогуће.
Иако Кијев и Варшава деле заједнички интерес одбране од Русије, старе несугласице и данас их деле, и чини се да нема простора да ће власти променити мишљења.
Наиме, пољски сенатор и историчар Јан Жарин недавно је одговарајући на питање о ситуацији са пољским гробовима у Украјини, изјавио како је "Украјина по питању историјске меморије варварска земља у односу на Пољску". Сенатор је рекао да у односима две земље влада вишедимензионална криза, коју су узроковале "озбиљне и дубоке културне разлике између Пољске и Украјине", због чега ће како је рекао, њихови односи бити врло плитки.
Историја о којој је говори везана је за масовна страдања пољских војника током 20. века на територији данашње Украјине, чији гробови до дан-данас нису обележени ни крстом. Али ни жртве геноцида у Волињу, где је страдало око 100.000 Пољака.
Кијев, поред свих спољнополитичких интереса, ипак не може да обележи гробове Пољака, јер су геноцид у Волињу починили управо данашњи хероји Украјине, Степан Бандера и његова Украјинска устаничка војска (УПА), војно крило Организације украјинских националиста (ОУН). Нацистички колаборационисти и следбеници Бандере убили су на хиљаде Пољака, углавном у регији Волињ, која је данас део Украјине, али је пре Другог светског рата била део Пољске, пише "Логично".
Постоје два разлога због којих су украјински националисти то учинили. Између два рата Пољаци јесу угњетавали Украјинце из те регије, присиљавали их да пређу на католичанство и уопште их третирали као грађане другог реда. Током 1943. године су многи волињски Пољаци били симпатизери Црвене армије, што је покренуло серију покоља и завршило се геноцидом у Волињу.
За службену Варшаву је обожавање Бандере несхватљиво. Покољ у Волињу је међу најгорим зверствима над Пољацима, али се Бандери и његовим следбеницима у школских уџбеницима и јавном животу Украјине одаје почаст као херојима.
- Бандеризам је постао део државне идеологије, а геноцидна убиства у Волињу служе за обликовање новог украјинског идентитета - написао је бивши пољски премијер Лешек Милер.
Пољска и Украјина још одржавају везе због убеђења о руској инвазији, али свађа због геноцида у Волињу и неприхватање Кијева да га призна као таквог, лако може довести до разлаза.
Прочитајте ОВДЕ шта ће бити српске мере против бахатих амбасадора, као што је украјински?
Извор: Блиц
