Најновије

ПАКЛЕНИ ПЛАН НАТО ПАКТА: Овако желе да поцепају Републику Српску

Свим досадашњим покушајима Вашингтона да развласти Републику Српску,

НАТО војска (Фото: photos.state.gov)

Бањалука је одолела. Сада се размишља и о војничкој опцији у виду војне базе у Брчком. Пробни балон на ту тему пустила је америчка НВО „Атлантски савет“.

Извршни потпредседник „Атлантског савета“ САД Дејмон Вилсон изјавио је у интервјуу за „Дневни аваз“ да би САД у Брчком могле да отворе своју велику војну базу, чиме би показале да им је и даље у интересу присуство у овом делу Европе.

Потврду оцени да ће Балкан бити међу приоритетима администрације САД он види и у томе што ће помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију Вес Мичел одмах након Нове године допутовати на Балкан, много раније него што је планирано.

Вилсон каже да ће се већ пре самита НАТО-а у јулу наредне године видети неке конкретне акције по питању нове стратегије за Балкан.

Шта ће Американцима још једна војна база у БиХ, поред оне у Тузли, зашто баш у Брчком и колико је извесна та нова стратегија?

Саговорници Спутњика, спољнополитички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански и аналитичар из Републике Српске (РС), политиколог Велизар Антић слажу се у оцени да је логично да евентуална војна база буде инсталирана баш у Брчком који је важна геостратешка тачка за целовитост РС.

Лазански напомиње да је Брчко дистрикт, нека врста енклаве између два дела Српске.

„Ту чак не мора да постоји нека велика база. Довољно је да имате чету, 150 војника, и ви сте недодирљиви. Нико не сме на вас да иде, а можете да прихватите савезничке снаге из Хрватске која је чланица НАТО-а. Они би само прешли преко моста, ушли у Брчко и раздвојили РС на два дела, све увијено у обланду савезничких односа“, објашњава овај коментатор.

Само у томе је значај Брчког за америчку војну базу, што на два дела раздваја територију РС и ништа друго. То је, како истиче, јасна порука Вашингтона Бањалуци која мало шта може да уради ако САД одлуче да се ту инсталирају.

Брчко је, подсећа он, дистрикт који има своје законе, своје институције. И увек може да позове на своју територију неку страну војну силу. Суверени су у доношењу такве одлуке.

Он, међутим, као и Антић, подсећа да је „Атлантски савет“, који се на ту тему огласио, ипак само једна невладина организација (НВО).

То што се они хвале како су привукли пажњу администрације у Вашингтону оценом да су се САД „повукле у други ред и допустиле Русима да започну неке подле игре у региону, због чега САД морају тамо да се врате“, Лазански сматра да треба приписати карактеру те организације.

„Ја прво ту ’Атлантски савет‘ не бих узимао као здраво за готово у односу на став Пентагона, Стејт департмента и Беле куће. Он по принципу свог битисања мора бити радикалнији од свих тих званичних институција, јер на основу тога добија паре. То је НВО и они ако нису радикални у свом атлантизму и американизму, губе разлог постојања“, објашњава Лазански.

Са скупа који је крајем прошле недеље одржан у Вашингтону на којем су учествовали шефови дипломатија држава Балкана, који је организовала управо та НВО, најопаснија порука за Лазанског, јесте та што је властима у Србији стављено у задатак да медији слику НАТО-а у српској јавности покушају да прикажу позитивно.

„То је оно што је невероватно. То ни нацисти нису радили преко Радио Београда у Другом светском рату. Дакле, амерички став и америчко мишљење о НАТО-у морају да преовладавају у српским медијима и то је задатак који српска власт треба да испуни. Невероватно безобразно. То је један наставак империјалне политике и то може само да изазове бес и одијум српске јавности“, истиче коментатор „Политике“, који на крају ипак закључује да је добро да су истрчали са свим плановима, циљевима и задацима.

И Антић каже да је са Брчком ствар више него јасна и логична јер је он „меки трбух“ РС. Оно је и ничије и свачије. Дистрикт са свим својим институцијама које функционишу за себе.

Он, ипак, сматра да је прављење америчке, односно НАТО базе у том месту, што би РС дефинитивно поделило на две територије, далеко од реалности у овом тренутку.

„Ипак ће се за то питати људи из самог Брчког и људи у РС, тако да мислим да су то више неке жеље и неке потенцијалне претње типа: ’Е, може вам се и ово десити‘. Тако да не верујем да ће до тога сада доћи. Мислим да су то за сада неки ’пробни балони‘, да се види како ће ко да реагује на такву идеју“, каже Антић.

Он напомиње да ни БиХ није у НАТО-у и да су тек почеле приче да ли је то потребно или није.

„Не иде то баш тако лако, да неко дође и каже: ’Хоћемо базу баш у Брчком‘“, додаје политиколог из Бањалуке.

Ипак, без воље народа, сматра Антић, то неће моћи да иде, поготово што је у последњих годину-две поприлично затегнута атмосфера и политички, па, додаје он, само фали још једна таква тема.

И он сматра да су САД склониле око са ових простора, забављени збивањима у Сирији, Ирану, Ираку, Северној Кореји, заглављени у Авганистану, али не дели мишљење да су се ту Руси убацили.

„Мислим да САД у овом тренутку није неки интерес овде и то да су се повукли се осећа. Али не видим да су Руси ушли. Није то баш тако“, истиче он.

А о томе има ли и званично нове америчке стратегије за Балкан вероватно ће се знати ускоро, током посете Мичела овом региону.

Засад се, мање-више, мудро ћути. Саопштење Амбасаде САД у Београду поводом најава „Атлантског савета“ више је сакривало, него разоткривало.

Само је лаконски констатовано да „многе академске и истраживачке институције у САД свакодневно учествују у јавним расправама о спољнополитичким питањима, да оне помажу јавности и креаторима политике да боље схвате важна питања, али да немају формалну улогу у креирању званичне америчке политике“.

Дакле, не мора да значи, али може да буде.

Да видите шта је Лазански поручио властима у Сарајеву и Мостару кликните ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Руски мигови Србији неће бити опроштени: Шта стоји иза плана Атланског савеза?

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА