Европска комисија нема могућности увођења санкција против држава-чланица, већ то може само Европски савет, тело у којем су представљене владе свих чланица, а одлука мора бити једногласна. Ту Мађарска ступа на сцену.
Заменик мађарског премијера Жолт Шемјен већ је најавио да ће та земља уложити вето, рекавши да је одлука ЕУ "невиђена и запањујућа" и да "Унија озбиљно угрожава пољски суверенитет".
- Пољско-мађарско пријатељство и обавезе Владе Мађарске према споразумима налажу нам да реагујемо против одлуке Европске комисије на свим форумима - рекао је Шемјен.
То пријатељство није од јуче, а засновано је на истим интересима.
Мађарска је и сама у опасности да против ње буде покренут Члан 7, због трошења средстава из ЕУ фондова за које постоји основана сумња у Бриселу да се новац не троши наменски. Чак, већина спорних пројеката повезана је на неки начин са премијером Мађарске Виктором Орбаном или људима блиским њему, па се сваки покушај разговора са Будимпештом на ту тему завршавао оштрим нападима тамошње владе на ЕУ. Орбан не штеди реч на рачун Брисела, где га многи сматрају опасним популистом, баш као и лидере Пољске, на првом месту Јарослава Качињског, шефа владајуће странке "Право и правда".
Још једна ствар која спаја Будимпешту и Варшаву је сукоб са ЕУ око мигранских квота.
Отвореном одбијању да прихвати мигранте придружили су се и други чланови Вишеградске групе (Словачка и Ческа), због чега је Брисел већ покренуо поступак у јуну ове године. Прекршајни поступак покренут је јер Варшава, Будимпешта и Праг не испуњавају своје обавезе у раду са мигрантима и избеглицама са планом из 2015. године. Претходно, средином маја ЕУ поставила је рок Пољској и Мађарској до јуна месеца, да почну да прихватају избеглице од Италије и Грчке, које су преоптерећене или ће бити санкционисане.
Варшава и Будимпешта стајале су једна уз другу и када су премијери земаља Вишеградске групе пре два месеца из Братиславе оптуживали ЕУ да има двоструке аршине за намирнице и робу на западним и источним, посткомунистичким тржиштима у Европи и да је у игри поверење у Европску унију и њене институције, "зато што у њој не сме да постоји простор за европске потрошаче вишег и нижег реда".
Мађарски премијер нагласио је тада да иза таквог приступа да се на источноевропска тржишта извозе производи лошијег квалитета него за Запад за Мађаре, Чехе, Словаке и Пољаке крије претња да то значи и генерално гору будућност.
Да је Мађарска "старији брат" и на неки начин узор Пољској када је однос према ЕУ у питању показује и још једна недаван пример. Слично као у Мађарској, Пољска је донела нови закон о финансирању невладиних организација, који према мишљењу критичара за циљ има да цивилни сектор у тој држави обликује према жељама и политици владајуће странке "Право и правда" (ПиС).
Понашање Мађарске, коју многи сматрају предводницом у том све отворенијем сукобу, за многе у ЕУ је јасан сигнал да источни блок окреће леђа Унији. Чак је и председник Европског савета Доналд Туск појашњавајући одлуку да Члан 7 буде покренут рекао да се "најгоре се већ десило".
- Пољска се окреће од ЕУ и шире од Запада у политичком смислу. Неки мисле да је то последица некомпетентности, грешака или занемаривања. То још и не би било најгоре. Нажалост, ја се плашим да је то свесно постављање Пољске против ЕУ, а плашим се и потпуно ван ЕУ. Зато је ово тужан дан - рекао је Туск, иначе дугогодишњи бивши пољски премијер.
Пољска ипак има рок од три месеца колико јој је дала ЕК да поправи ситуацију у правосуђу, али судећи по последњим потезима то се неће догодити.
Прочитајте ОВДЕ зашто Руси тврде да су тек почели наоружавање Србије?
Извор: Блиц
