Најновије

ОТКРИВЕНА ТАЈНА: Титово писмо мистериозно нестало, а Јованка је увек је носила пиштољ због…

На прсте једне руке могу се набројати људи који су, након смрти доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, имали ту привилегију да се налазе у близини његове удовице Јованке Броз.

 

Јованка и Тито (Фото: Јутјуб)

Један од њих је адвокат Тома Фила, који се две и по деценије правним путем борио да некадашња прва дама оствари своја права, добије пензију, документа, личну имовину…

Познати београдски адвокат се присетио сусрета и разговора са Јованком Броз – женом која ће, по свему судећи, заувек остати велика мистерија.

До њиховог првог сусрета дошло је након Титове смрти, када је она, поводом оставине, дошла код Филиног оца Филоте.

„Дошла је код нас 1983. године, а нашу канцеларију јој је, како нам је тада рекла, препоручио Тито. Рекао јој је: ‘Ако ти се икада нешто деси, иди код Филоте Филе, он се никога не боји. Након смрти мог оца, желела је да ја наставим да је заступам. Тако је и било. Она је на мене, од почетка до краја, остављала утисак да је жртва. И она јесте жртва. А била је прелепа жена, имала је урођено племићко држање, била је поносна Личанка, особа која је држала до себе…Верујем да би боље прошла да је хтела да савије кичму и определи се за неког од претендената на Титов трон.

Сигуран сам да није имала ни политичке аспирације, нити је имала одговарајуће образовање да би управљала државом. А недостајао јој је и онај најважнији стуб – окружење које би је подржало“, каже Фила.

Волела Тита до лудила

А колико је Јованка била верна и одана Титу, видело се током посете Француској, када је откривено да она са собом носи оружје.

„Дошло је до инцидента – на балу је из Јованкине торбе испао пиштољ, а обезбеђење је то брже-боље покушало да прикрије. Тито је, дакле, имао велико поверење у њу, она је била последња линија његове одбране, па је зато код себе држала мали пиштољ за ликвидације.

 

Ако све службе закажу, она је требало да га заштити својим животом, да погине за њега… Она је Тита волела до лудила и никако се не може рећи да је с њим била из интереса.“

До пресудног тренутка у обрачуну „малих титића“ – како Фила назива оне који су покушавали да наследе Тита – са Јованком дошло је 1977. године.

То се збило на Брионима, пред Титов пут у Кину, када је на важном састанку одлучено да он први пут у посету некој држави иде без супруге. Брозова је тада министра унутрашњих послова Фрању Херљевића упитала шта се то заправо дешава.

„Његов одговор је био бруталан, али и простачки. Рекао јој је: ‘Личка ку*во, сада ћемо се обрачунати с тобом. Само још да откријемо твоје везе’“, наводи Фила.

Од тада, она више никада није видела Тита јер јој то није било дозвољено.

„Тито се потом иселио из куће у Ужичкој. Она је покушавала да дође до њега, али није успевала. Измишљотина су приче да је касније, када је Тито био у болници, дошла у Љубљану, тражећи да је прими, а он је то, као, одбио. Он је умро, а нису се видели.“

Подметање тужби за развод брака

Фила наводи и да су Титу више пута покушавали да подметну да потпише тужбу за развод брака, па су то чак чинили и док је био у болници, али је он то сваки пут одбио да учини. Јованка је све знала и тумачила то као супругову љубав и поштовање према њој.

Убрзо након Титове смрти, она је избачена из куће у београдској Ужичкој улици у којој је са њим живела 35 година. Истерана је током ноћи, уз претњу пиштољем и, како је сама тврдила, без било каквих ствари.

Касније се испоставило да је ипак добила 40 колета са стварима, а после две године борбе дали су јој и неку гардеробу, али са распараним порубима и манжетнама јер су тражили скривене микрофилмове – оптуживали су је, наиме, да ради за тајну службу, па су желели да виде докле досежу њене везе.

Узели су јој документа, па чак и телеграме саучешћа, као и фотографије на којима је Тито, а дали су јој оне на којима је она сама.

„Нису хтели да се види да је она икада постојала. Покушали су да очисте Титову биографију, и то тако да покажу да Јованка није ни постојала, хтели су да направе поставку у Музеју 25. мај тако да ње нигде не буде, па би људи стекли утисак да је Тито био момак“, каже Фила.

 

„Након што је избачена из куће, сеф је насилно отворен. Ту је била веома важна документација, али и једно Титово писмо које је ту остављао увек када би кретао на неки пут. Говорио јој је: ‘Ако ми се нешто деси, прочитај ово." прича он.

Када би се вратио с пута, узимао би то писмо назад код себе и враћао га је опет приликом следећег путовања. Она никада није прочитала садржај писма, није га отворила.

"А то писмо је, како схватам, било заправо нека врста политичког тестамента. Али, ето, након отварања сефа, том писму се губи траг, неко га је видео и брже-боље склонио“, открива Фила.

Направили циркус од сахране

Сумирајући утиске о Јованки Броз, Фила каже да је она у свему била посебна личност и да ће му у сећању остати онаква каква је била после Тита – сама.

„И даље је била врло лепа жена, поносног држања, са израженим личким акцентом, бескрајно несрећна што није имала децу и неизмерно срећна што је живела своју највећу љубав уз Тита. Децу нису имали, како ми је сама рекла, зато што Тито то није желео.“

Сарадња Јованке Броз и Томе Филе завршена је 2011, јер су, због саветничке функције коју је имао у Влади Србије, овом адвокату оспорили право да је заступа пред судом.

Две године касније, тачније 20. октобра 2013, Титова удовица је преминула, али Фила није отишао на њену сахрану у Кући цвећа зато што је „од тога направљен циркус“.

„Такође, појавила се и ожалошћена фамилија, која за 20 година ниједном није нашла за сходно да ме пита шта ја радим, како све то иде… Дан после сахране сам отишао и сам положио цвеће на њен гроб.

Желео сам да се у осами опростим од ње, као што сам у осами седео у фотељи преко пута ње, у својој кући, и био једини с којим је тада делила своју усамљеност.

Памтићу је као усамљену жену. Јер осим мене, једно време никог није имала. Када никог није било, кад је било тешко и сви су се разбежали, ја сам био уз њу.“

Тома Фила је своја сећања на Јованку Броз и године проведене као њен правни заступник изнео и у својој књизи „Завршна реч“ (издавач „Вукотић медија“), у којој је описао и друге судске случајеве из своје богате каријере.

Први документарни филм о Јованки Броз, базиран је на сведочењу људи који су били савременици и актери догађаја у Ужичкој 15, где је Јованка Броз провела 35 година заједничког живота са Титом. Документарни филм Другарица Јованка покушава да донесе одговоре на бројна питања и дилеме које прате Јованку Броз:

Прочитајте ОВДЕ све о југословенском Џејмс Бонду, агенту који је убијао за Тита.

Извор: Newsweek

Бонус видео

Погледајте документарац о Титу и Јованки.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА