Његово убиство означило је почетак крваве серије убистава на београдском асфалту, али се Кнеле потрудио да пре тога остави дубок траг. Откривамо његово, до сада непознато, пророчанство, које је најавило његову личну трагедију, али и ону ширих размера.
- Било је касно поподне лета 1992. године, грађански рат је почео у Југославији. Словенија се већ отцепила мирним путем, Хртватска такође, а чекало се шта ће бити са Босном. Тог дана је било лоше време, облачно, али нас неколико клинаца из краја, од 17,18 година, отишло је на базен Кошутњак. Није био отворен тог дана, али знали смо чуваре, па су нас пустили да се купамо – прича нам после 24 године један од момака који је тог дана био на базену са Кнелетом.
Затворен базен, наравно, није био препрека ни за опаког момка београдског асфалта.
- После неког времена видели смо троје људи како нам се приближава. Један од њих био је Кнеле. Дошао је са другом и његовом девојком. “Каква је вода момци?”, питао нас је најнормалније, а онда је скинуо мајицу да исплива неколико дужина.
Наравно, претходно је скинуо пет златних ланаца са врата чија је вредност била око 80.000 марака и оставио их поред на пешкир, а пиштољ је гурнуо испод мајице.
– Иако смо га знали само из прича, схватили смо после пет минута да је сасвим нормалан момак, да нема бојазни да ће нам наудити јер не припадамо том криминалном миљеу који га се плашио. Без проблема нам је дозволио да узмемо његове ланце са пешкира и да их разгледамо – присећа се саговорник.
У једном тренутку, друг са којим је дошао рекао ми је да пожури и да изађе из базена да не наиђу душмани – тако су звали непријатеље 90-их.
- Кнеле је, онако са осмехом, добацио: “Ма нема фрке, само ми добаци пиштољ, пуцам ја и из воде” – присећа се сведок једног од последњих дана живота Александра Кнежевића.
После неког времена, када је изашао из базена, некако је започела прича око дешавања у Југославији.
- Велико с***е нам се спрема, отишла је Словенија и Хрватска, сад ће и Босна. Желе душмани да нас сатру. Али, ту неће бити крај. Њихова жеља је да нас сведу на Београдски пашалук, као у доба Турака. Јер, после свих ових, на реду је одвајање Војводине и Косова – испричао је Кнеле, док су га клинци гледали бело, не схватајући о чему прича.
Ликвидиран је два месеца касније, 28. октобра 1992, у чувеном апартману 331 хотела “Хајат”. Имао је само 21 годину. Очигледно довољно да зна ствари које већина тад није могла ни да наслути.
Предосећајући каква се олуја спрема, у годинама када су се главе губиле због мрког погледа, изрекао је чувену реченицу:
- Боље да живим један дан као човек, него цео живот као бедник. Никад објављену фотографију Кнелета и како је изгледао само две године пре убиства можете погледати ОВДЕ.
Извор: Телеграф
