Бивши председник Обама одбијао је увођење „заштићених зона“ у Сирији јер није желео директни сукоб са руским снагама и трупама Башара ел Асада.
Сада је председник Трамп и он нема проблем са већом улогом Пентагона. Тамо је већ посла додатне маринце и командосе и ускоро ће, према сазнањима вашингтонских медија, послати и око хиљаду копнених војника, удвостручујући број америчких снага на терену. Због тога је Тилерсонова најава узета као још једна доказ да Америка у нову етапу ратовања у земљи где се досад ослањала на акције командоса и локалне савезнике којима је дотурала новац и оружје.
Трамп је по доласку на власт изјавио да подржава формирање области у којима би ратна дејства била забрањена да би се зауставио талас избеглица који из Сирије одлазе на Запад.
Уколико би Вашингтон прогласио делове Сирије за за сигурне области, онда би морао и да гарантује да у њима неће бити ратних дејстава. У случају да Асадове трупе или њихови руски савезници реше да нападну зону. Пентагон би морао да им се супротстави, што би га први пут довело у ситуацију да се директно сукови са Дамаском и Москвом.
Уколико би Американци оборили руски бомбардер то би могло да испровоцира далеко опансији конфликт од оног који се одвија у Сирији у последњих шест година.
Како сазнаје Форин Полиси, Тилерсон је имао у виду територије освојене од ИД у Сирији и Ираку које би се нашле под заштитом западних сила и Турске. Нејасно је како ће Вашингтон остварити наум који подразумева или конфронтирање или договор са бројним заинтересованим странама. Иако је Анкара прва тражила овако нешто верујући да ће заштићене зоне бити уточиште за сунитске побуњенике и да ће се тиме поспешити борба против Асада , на њу се не може рачунати као сасвим сигуран глас. Иако је и њој у интересу да заустави прилив Сиријаца, одмах је ставила до знања да неће дозволити формирање безбедних зона на курдским територијама. Једно од главних питања јесте зашто би Русија пристала да западне или или заливске земље преузму контролу над деловима Сирије који би одједном постали недоступни за њихове или Асадове нападе. 
Из Кремља су раније стигле оцене да су заштићене зоне прихватљиве једино ако их Дамаск одобри, а тешко да ће Асад подржати идеју да су људи у којима он види побуњенике, противнике своје власти заштите од напада. Зато, како примећује „Индипендент“, нико не може са потпуном сигурношу да гарантује да безбедна зона неће бити нападнута. Извор: Политика
