Свети апостол Петар, брат Андреја првозваног и први бискуп Рима, по рођењу је добио име Симеон, а Петром га је први назвао Исус Христ. Био је један од првих ученика који је препознао Исуса.

Након силаска Светог Духа, Петар постаје један од највећих проповедника хришћанства и након само једне искрене и продуховљене беседе у Јерусалиму успева да у хришчанство преведе три хиљаде душа.

Постоји веровање да је његова исцелитељска снага била толико јака да су од тешких болести били излечени и они преко којих само пређе његова сенка.

Страдао је као жртва сплетке Симона Волха који га је бацио у немилост цара Нерона.

Погубљен је тако што је разапет на крст, по својој молби са главом на доле, јер се сматрао недостојним да страда на исти начин као и његов Господ.

Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по један цвет петровца за сваког у кући. Тако намењене побија их у земљу где их нико неће ни видети ни дирати. Сутрадан, рано, кад га нико не гледа, одлази да погледа цветове. Коме од укућана цвет стоји право - биће здрав; коме је клонуо - биће болешљив; коме је увенуо - умреће.

На овај празник не иде се у поље и не почињу тешки пољопривредни радови, а нарочито се не упрежу коњи у кола.

Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Из тог разлога развио се читав низ обичаја међу којима је и оно да у новој години пре Петровдана не треба јести јабуке.

Верујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле децу уздржавале од једења јабука пре Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дете на оном свету неће добити јабуку.

Још једно веровање, нарочито распрострањено у Војводини, такође повезује јабуку и Петровдан. Онај ко се на овај празник гађа јабукама, или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде. Стара, аутохтона сорта раних јабука које дозревају око овог празника назива се "петровача", од које се прави петровдански колач са јабукама.

Паљење лиле (велика ватра), сушене коре дивље трешње или брезе, је стари обичај којим се призивало добро здравље стоке и благостање у домаћинству. Пастири, обично деца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млеко и кајмак.

Верује се да Свети Петар држи кључеве од раја и да је поставио ковача на Месец да га окује и сачува за људе. Небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда) припадају њему.