Засигурно данас нема особе на свету која није чула па и огуглала на појам крупни капитал и корпоративни систем. Међутим скоро исто толико људске популације никада није до сржи појмило шта заправо значе и представљају те чувене речи моћи.
Пише: Бранислав Р. Булатовић Најважнија ставка је монополистички приступ капиталу , али да не залазимо у основне представе које се увек могу наћи на Википедијиној енциклопедији
, овде ћемо се позабавити кратко
, али садржајно о оном мистичном делу бајке. Она се одвија бар 25 година на очи целог света , мада опет непотпуно јасно и оправдано на који начин је постигнута стимулација такорећи тог светског револуционарног процеса. Наравно и откуда je придошао такав диктат. И ако би настојали да тај метод окарактеришемо назвали би га небаналним. Такође се не може категорички тврдити да сама рецесија
није вештачки изазвана
, а небитно да ли смерно или нехотице
,када се присетимо колик
о је само неравномерна дистрибуција новца у дивље предаторском капитализму
, услед експанзије по деведесетим
, продубила разлику између класa
да је просто средина и нестала. Кориштење силе текло је преко култа златног телета где је капитал био тај коме се требало по редовној принуди поклонити. Док није дошло
до критичн
е мер
е где сила умало није остварила замајац да зготови на геополитичком нивоу још пар ситница
, променом неколицине наводно превазиђених закона при најистакнутијим светским институцијама
.Као што је слично начинила и агенда 21
, којом се иначе условљавала цивилизација ради прогреса. Капиталу као вештачком власнику се код тумачења дојучерашње елите требало поклонити због утишавања светске рецесије као и слома берзе
, услед чега се човечанство замало повратило у мрачни средњи век. Као да корупција менаџера изнад самих власника није манипулисала ни под разно. Допринос прихватању затеченога и готовога стања је дао свакако и светски екстремизам који такође може неком слободоумнијем да се учини уметнут или једнострано гледано
као фракцијски. А како обично већином случаја и бива после
се упућује под заштиту интервентног Доминиона. И без теорије завере опет цео феномен би се могао посматрати као замена теза.
Тасамозвана елита је тако и многе
слабије регионе начињавала нестабилним
, пуштајући их низ воду и касније преусмеравајући ток капитала у сигурне оф шор рајеве
, кој
и само на изглед одговарају тим локалним државама
,а које су дозволиле инсталирања док
је заправо главни адресат иста елита.
Она елита која је културно заобишла екстра профит за пријаву и сконцентрисала енормни капитал тамо негде у недодирљиве пределе света и то је пре
дстављало за њих ту саморазвојност
, као једна опрека помињаној рецесији. Значи да није било довољно само остварити позамашан профит него и покренути
га нa такав начин да сам одржава себе у перспективи. Оне подружнице које су биле више самосталне и мање послушне иcтрпиле
су репресију као Кипар и Швајцарска. Ох, како су још случајно и неутралне! Све то време обични препродавци
, они ван тргова и пијаца
, из нижих друштвених слојева
, парадоксално су оцрњивани као сива екон
омија
, чиме је скретана пажња и акценат на ред и педантерију. Стварајући уз медијску помоћ виртуелну башту
, приказано је све као повратак златном добу човечанства и уз помоћ технотроније као споредне полуге употпуњавала се митска симулација. Механизам је подразумевао
, као што је већ поменуто
, да се одреда државе одрекну суверенитета као један
„допринос за опште добро
“ и да буду тек менаџери при заступању интереса корпорација код велике конкуренције
,па и
оних које можда нису још мултинационалне
. Ишло
се дотле те су неке издејствовале и
„патентирале“ да имају упоредне амбасаде са државом. Неки би их назвали дубока држава мада је и то опет блага и делимична представа замоћалих структура и институција јер потпуни оквирни назив би словио као светска влада. И спасавање њеног империјалног статуса. Њена сврха је била тајна контрола светског процеса
, као и кориговање код критичних ситуација - глумљење кризног штаба у светским институцијама. Технотронија је успут била представљана и као нешто што је узроковало део кризе због умањивања индустријализације као
што је н
а пример компјутеризација
, па и сам интернет који је подесан за нетрадиционално трговање, а и индустријску шпијунажу.
Кроз субкултуру понуђено је усвајање
, напречац к
роз модернизациј
у, још прегршт ствари као на пример
ГМО. Та храна која
, иако конкурент домаћем здравом производу
, ипак даје изговор за опстанак на лагеру и стандар
дизацију јер храни јефтиније и прави доступност сиромашнима
. И ето
, опет је ту поновљени мотив, нестворено
, него контролисано благо -алхемија. И државе и бизнисмени су увлачени у дужничко кредитно ропство и директну зависност од
ММФ-а и
Светске банке
, који су дали себи за пр
аво преко агената на обе стране да условљавају низ суверених држава и мега корпорација што је практично једнако уцењивању и пре
тњама санкцијама
, а
што је у суштини и природи криминално. Да и не помињемо ниподаштавање и преотимање стратешких интереса код суверене државе. А иначе
, некада
је припадало у заштитни законски оквир као нешто од виталног значаја
, а у супротном третирано корупцијски. Али као што поменусмо
, оно је реви
дирано
, па и сам акт преваре
, као нешто превазиђено и успоравајуће.
Кредитни и обични новац који је још од настанка био од стране филозофа тумачен као нешто што не би требало да иде у исту ствар
, али нигде и никада није било и прихваћено због моћи картела. Ипак настала је пауза са новим крупним политичким личностима
, али и због неодложиве експанзије у свемир због које би
, ако још стагнирамо
, довели под упитно и још нешто. Дакле нужан је нови вид удруживања код уздигнућа врсте.
Незаобилазно је поменути
, због карактерисања елите
, и њихов однос према радништву матичних д
ржава и умањивање њихове цене рада где спада и увожење миграната из нестабилних региона света.
Исто тако и селидба читавих фабричких погона на исток због блискости сировина и јефтине радне снаге и дохотка.
Поред несмотреног дохотка ту је и заобилажење царина. Преко платних картица елита је стицала увид у потрошњу па је тако замишљано и скоро чиповање популације због бољег праћења ситуаци
је. Морал, етика, истина, едукација и информација из истих разлога се подређиваху све више комерцијализацији , а удаљаваше од њене основне сврхе као јавног сервиса друштва. Форсирана је забава и потрошачки карактер и тако уздизан хедонизам и профит до нивоа опсесије. Претпоставља се од неких и виртуелно платежно средство
, што исто умањује праћење трансакције и
честа варирања. Јер није важан ни капитал
, колико обећано богатство
, па нека је можда и нереално
, али ипак
, прича има неку своју моћ. Међутим
,иуз демонтаже већег дела униполарног предзнака од стране најважнијих председника С
АД и Русије
, преостало је могуће искушење од Н
АТО функционера
, бар док се не оформи европска засебна војска
. А што већ увиђају кључне старешине из Брисела. Јер лобисти елите ужурба
вају и
покрећу кампању гомилајући пажњу код обадва портала старе гвоздене завесе
, не би ли некако исхитрили какав нови изговор о својој незаменљивости.
Треба бити опрезан
, јер блискоични сукоб још траје надомак оне еденске јабуке. Дакле
, глобализам да, али униполарност не
, јер некаква елита не може бити носи
лац суверенитета
, него врста која је у стању створити бићевито
, и у томе је заправо сва епохалност. Не заборавимо
,демијуршки је налог обликовање
, а не стварање
.Јер оно припада вишем фактору. Ж
ивела авангарда, нека је прав свет на дану ономе. Извор: Правда
А шта се дешава са испоруком С-300 Србији, и хоће ли је бити, читаје ОВДЕ став руског аналитичара.