Правда

Пише: Миодраг Миликић Корен почетка кризе у Украјини, који је кључан за ретроспективу догађаја, је одлука бившег председника Виктора јануковича да не потпише споразум о асоцијацији са Европском Унијом. Тог тренутка је почео хаос у целој земљи. У свим већим градовима Украјине, осим у Доњецку, Луганску и, може се рећи, Харкову, протести су прерасли у револуцију. На главном кијевском тргу су паљене гуме, разапети су шатори, напади на полицију су се понављали из сата у сат, док није дошло до потпуног свргавања Јануковича са власти и његовог одласка у Русију. За то време специјална јединица полиције ''Беркут'' је покушавала да одбрани уставни поредак предреволуционарне Украјине. На крилима Десног сектора, Слободе и других десничарских антируских организација дошла је нова власт у Кијеву и усвојила више нових закона. Један од њих је покренуо устанак у Донбасу и непослушност Кијеву - закон о забрани употребе руског језика. За време протеста на Мајдану, становници Донбаса се нису обазирали на дешавања у Кијеву, већ су вредни рудари и остали радници напорно радили као и сваки дан. Онда је Кијев ударио на њихов идентитет и језик. То је био званични повод да Доњецк и Луганск прогласе независност. Поставили су јасну границу између себе и оних који  су преко ноћи желели да их асимилују и забране им матерњи језик, културу и традицију, да им забране порекло. Ратно стање у Донбасу још увек траје, упркос потписаним мировним споразумима у Минску, а многи су данас заборавили како и због чега је започео рат. Заборавили су да се Кијев отцепио од Луганска и Доњецка својим непризнавањем њиховог идентитета. Нове украјинске власти су хтеле да заврше преко ноћи са двојезичношћу, а последице се осећају после више година рата. Хиљаде људи са обе стране је погинуло, куће и инфраструктура су уништени, украјинска армија се гуши у алкохолизму, наркоманији и дезертерству, и све то због једностране и агресивне политике Кијева. Неки од политичара који су водили револуцију и започели рат, као например Јацењук и други, нису више у жижи политичке јавности, у Кијеву и даље пола становника прича на руском, а народне републике Донбаса незаустављиво иду у супротном смеру од Украјине, земље која се отцепила од сопственог народа.  Кијеву остаје да и даље безуспешно својим националним батаљонима продре у непробојну новоруску тврђаву док не потроши своје људство. А шта је америка учинила од рата у Донбасу, погледајте ОВДЕ. Извор: Правда