Правда

Пише: Наталија Александрова Гаспром и турска компанија Ботас планирају да у року од неколико дана сачине заједнички план о динамици главних активности. Планирано је да први гас на територију Турске стигне у децембру 2016. године. То је добра страна медаље, а лошу за Турску може представљати реакција Европске уније, или тачније речено, Вашингтона, уз чију музику Европа послушно игра. Док су Европљани у извесној мери збуњени, Турска је озбиљно разочарана због своје позиције у Европи. Несумњиво, ова земља се није одрекла амбиције да поново види себе као суперсилу која утиче на судбину света, желећи да, пре свега, обнови свој утицај на Балкану и Медитерану. Другим речима, појављује се извесна фатмограна обриса новог Византијског царства, каже познати руски оријенталиста, директор научно-истраживачког института "Блиски исток – Кавказ" Станислав Тарасов. По његовом мишљењу, окретање руског гасовода према Турској је врло озбиљан, нестандардни догађај, који нема толико економску, колико геополитичку позадину. А оно што се сад дешава у Украјини и у оквиру Исламске државе је сценарио који је дело руку истог творца, сматра стручњак. То је био апсолутно неочекивани потез, пре свега за европску заједницу. Традиционално се сматрало да је Турска, која се налази у зони геополитичке депресије, била активно интегрисана у све процесе који су представљали резултате "арапског пролећа" и да је тако доспела у ситуацију да се на њеним границама воде два оружана сукоба: у Сирији и у Ираку. Ова погранична зона се нашла под контролом Исламске државе. Остало је буквално неколико корака да се под различитим изговорима споје три зоне на којима живе Курди (осим Ирана), па да се појави Велики Курдистан. Реализација било каквих геоекономских пројеката у Турској је ризичан посао. Европа, која је играла на карту да примора Русију да усвоји енергетску повељу, а затим да потискује Јужни ток, на шта се посебно надовезала украјинска криза, била је апсолутно сигурна да се Русија неће упустити у реализацију кримске операције и да ће заузети пасиван став према догађајима на југоистоку Украјине. Догађаји су кренули у потпуно другом току. Такозвани "турски продор" је коначно маргинализовао две врло озбиљне зоне које су представљале опасност по Русију – Украјину и Азербејџан, који је могао много да учврсти позиције захваљујући Трансанатолијском гасоводу. С друге стране, Русија развија трговачко-економску сарадњу с Турском. Размена робе у њој потенцијално може достћи 100 милијарди. Турска одбија да се придружи антируским санкцијама и иде јој у прилог сарадња с Русијом. И, напокон, њена политичка игра с придруживањем Европској унији, која јој сад није ни најмање потребна. Она би чак у извесном смислу могла постати мањи терет за њу. Међутим, као се каже, треба бити на нивоу. Тако да Русија Турску тренутно може сматрати поузданим партнером. Засад. А после ће живот показати.

Прочитајте још:„Јужни ток“ ћемо надоместити гасом из Румуније!?Ердоган: Ако није „хришћански клуб“, ЕУ мора да прими Турску за чланицу!Гаспром: Ми ћемо гас довести до Турске, а Европа нека га довезе од Турске

Извор: Глас Русије