Најновије

Да ли ће ЕУ због ове три ствари остварити сан о европској армији?

Лидери Европске уније често изражавају жељу за европском армијом. Након што је један мегаломански покушај да се та жеља оствари прошао катастрофално, сада тај пројекат полако, корак по корак, добија контуре.

 

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Неколико година после завршетка Другог светског рата, уговором су били регулисани сви детаљи будуће европске армије за коју би војнике давали Француска, Немачка, Италија и земље Бенелукса: на пример униформе, али и јасна командна структура. Комесаријат који би чинило девет представника слао би војску на фронт, а њега би контролисала Европска скупштина сачињена од посланика држава-чланица, пише немачки "Дојче веле".

Војне јединице на нижем нивоу биле би чисто национално организоване, а официри који би им командовали били би из различитих земаља-учесница. Много тога већ је било спремно за тај најамбициознији пројекат послератне Европе – који је у лето 1954. године пропао због отпора француског парламента.

Након што та Европска одбрамбена заједница није прошла, планови за европску армију деценијама су били у фиоци. Сада су поново на столу. Недостатак интересовања америчке владе под Доналдом Трампом за Европу, повећана угроженост континента због Русије и повлачење Британије из ЕУ најављено за март 2019. године, изазвали су нову динамику у пројекту о европској војсци.

Нови почетак збио се у новембру 2017. године, када је 25 земаља Европске уније договорило "Сталну структурну сарадњу" у војним питањима. Та ближа сарадња предвиђа заједничке пројекте наоружавања, али и ближу сарадњу између армија.

Министри одбране ЕУ сматрају да би тај облик сарадње могао да буде припрема за формирање европске армије, а паралелно с тим повећава се и сарадња на националном нивоу.

Као могуће језгро европске армије, 1989. је основана немачко-француска бригада са 6.000 војника. Та пешадијска бригада једина је двонационална велика војна јединица на свету – стационирана је на четири локације у Немачкој и три у Француској. Један немачки батаљон у оквиру те бригаде који се налази у Алзасу, једина је борбена јединица Бундесвера која је трајно стационирана ван Немачке. Међутим, војници и једног и другог народа служе заиста заједно само у батаљону за снабдевање и по штабовима – све друге јединице су раздвојене.

Још једна заједничка ствар: од оснивања бригаде, немачки и француски војници користе исти тип пушке. Остала војна опрема се и дан-данас, 30 година касније, и даље значајно разликује. Бригада никада није била као цела јединица у некој борбеној акцији.

Само неколико година после формирања француско-немачке бригаде, 1995. године, Немачка и Холандија основале су немачко-холандски корпус, којем су, у случају потребе, подређене једна холандска и једна немачка дивизија са укупно око 40.000 војника. Корпусу директно припадају два бинационална батаљона – за комуникацију и за подршку.

У почетку су војници обеју земаља били само у штабу, али већ неко време Немачка и Холандија, корак по корак, повезују и јединице. Тако је немачки 414. тенковски батаљон сада део 43. механизоване бригаде Холандије. А Немачки батаљон укључује и холандску компанију са 100 војника која се тамо обучава на немачким тенковима.

Прекогранична сарадња није само политички циљ – Европљани на тај начин желе и да смање трошкове или да једни другима пруже приступ војним способностима које партнер нема. На пример морнарица: ове године могла би да почне договорена интеграција целе немачке поморске пешадије (800 војника) у холандску морнарицу. То подразумева право коришћења холандског брода за снабдевање и подршку "Карел Дорман", који је погодан за амфибијске операције.

На крају, војну сарадњу у Европи не убрзава само политичка воља, већ пре свега војне потребе. То важи за мање земље као што је Холандија, али и за тешкаше у ЕУ као што су Француска или Немачка.

Прочитајте ОВДЕ зашто Реџеп Тајип Ердоган упозорава Грке?

Извор: Дојче Веле

Ко има најбољу армију у Европи?

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА