Најновије

Већ плаћамо храну најскупље у Европи, а ево шта ће сигурно поскупети да би стигли европски стандард

Један од најбољих показатеља колико економски заостајемо за развијеним земљама Европе јесте и то колико новца дајемо на храну…

Илустрација (Фото: Јутјуб)

… а у Србији се од укупног износа за личну потрошњу, 34,5 одсто троши управо на храну и безалкохолна пића, док је у ЕУ то тек 12,2 одсто. Становници ЕУ највише новца, чак четвртину, троше на стан, гас, струју и воду, на шта у Србији просечно оде 17,1 одсто. Тако је бар било прошле године, када је према последњим подацима Републичког завода за статистику, свако домаћинство у нашој земљи месечно трошило 62.275 динара у просеку.

У 2017, према подацима РЗС, осим на храну и стан и струју, грађани су трошили за транспорт 8,9 одсто свог буџета, за одећу и обућу, као и за комуникације по 5,3 одсто, за рекреацију и културу незнатно мање 5,2 одсто, а за алкохолна пића и дуван 4,7 одсто.

У земљама чланицама ЕУ, према последњим подацима Еуростата за 2016, чак 24,5 одсто новца од укупног личног буџета сваког домаћинства одлазило је на стан, струју, гас и воду, 12,9 одсто трошило се на транспорт, а свега 12,2 одсто на храну и безалкохолна пића. За различите личне предмете и услуге у ЕУ су те године трошили 11,5 одсто, на ресторане и хотеле 8,6 одсто, а на рекреацију и културу 8,5 одсто. На намештај, опрему трошили су 5,5 одсто новца, на одећу и обућу 4,6 одсто, а по 3,9 одсто одлазило је на алкохолна пића и на здравље. Најмање новца у ЕУ троши се на комуникацију (2,5) и образовање (1,2).

И док према улагању у образовање не одударамо много од европског просека, оно у чему се и те како разликујемо јесу подаци о два највећа издатка – храни, с једне, и струји, води и стану, с друге стране.

Посматрајући статистику последњих пет година Србија иде лаганим кораком ка ЕУ, јер се 2013, на пример, у Србији на храну трошило 39 одсто од укупног буџета за личну потрошњу, већ наредне 2014. направљен је велики скок који се после није поновио јер се до краја те године у Србији за више од три процента смањила количина новца који користимо само за храну и безалкохолна пића (35,7). У последње три године тај тренд се наставио, само успорено.

С друге стране, трошак за струју, стан, гас и воду је врло мало осцилирао. За последњих пет година у Србији се у просеку трошило на ове ставке између 16,6 одсто (2015) и 17,1 одсто (2014. и 2017) Јурећи европски стандард за очекивати је да наредних година и у Србији додатно скоче трошкови за становање и струју.

Уосталом, да нас то неминовно очекује показала је и рачуница коју је приликом последњег поскупљења струје октобра прошле године извело Министарство рударства и енергетике, а према ком Србија и после поскупљења остаје држава са убедљиво најнижом ценом електричне енергије у Европи.

Струја је, према рачуници ресорног Министарства, у Србији јефтинија 19 одсто него у Македонији, 20 одсто него у Албанији, а чак 31 одсто него у Црној Гори. У Хрватској је, на пример, струја дупло скупља него код нас.

Међутим, судећи према земљама ЕУ, поскупљење струје и мање трошења новца на храну значиће да наша земља напредује, односно да стандард расте. Јер у свету тренутно велики новац на храну, више од 40 одсто буџета, троше у Камеруну, Пакистану, Алжиру, у Европи за храну понајвише издвајају Грци, више од 16 одсто, Французи 13,2, Италијани 14,2, Немци 10,9, док издаци за храну у Великој Британији у просеку износе 9,1 одсто укупног кућног буџета.

Прочитајте ОВДЕ после каквог скандала је одлучено да се у Београду склони...

Извор: Данас

Бонус видео

Храна у Србији је већ годинама најскупља у ЕУ.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА