Правда

За овај предлог се залажу и неки други западни политичари, а први пут је био споменут током преговора о Косову 2007. године од стране Волфганга Ишингера, представника ЕУ у посредничкој „тројци“. Укратко, овај модел нуди решење по угледу на Западну и Источну Њемачку, после Другог светског рата. Наиме, БРД и ДДР након више од две деценије договориле су се, упркос међусобном непризнавању, да обе постану равноправне чланице УН као самосталне државе 1972. године. Професор универзитета „Лудвиг Максимилијан“ и један од најбољих познавалаца Балкана у Немачкој, Вернер Вајденфелд, приликом покретања унутрашњег дијалога је објаснио да је ово начин да се направи уступак обема странама у дијалогу које не желе да попусте. – Решење је изнађено тако што су склапани споразуми и уговори у којима нико није морао да учини неки темељни уступак. Дакле, стране у конфликту су могле да задрже своје основне позиције. Ако хоћете да се практичне ствари побољшају, да се омогуће контакти, или да се уклоне препреке у путничком саобраћају, то је добар модел – закључио је раније Вајденфелд. Сличног размишљања је и професор Универзитета у Букурешту Франц-Лотар Алтман, иначе лични пријатељ немачке канцеларке Ангеле Меркел. Он је уочи посете председника Србије Александра Вучића Берлину, поново актуелизовао ово питање и решење за српски народ на Косову. Како је рекао за Танјуг и портал European Western Balkans, за разлику од појединих чланица ЕУ, Немачка не инсистира да Београд званично призна Косово као независну државу. – Немачка разматра евентуално чланство Косова у ЕУ, што је немогуће уколико Београд инсистира да је Косово део Србије. Ипак, ситуација између две Немачке за време Хладног рата, када је такозвани „Основни уговор“ потписан 1972. године, отворио је врата међународних организација тадашњој Источној Немачкој и то без њеног званичног признавања – рекао је Алтман. Шта је Вучић изјавио о тровању Скрипаља, сазнајте ОВДЕ. Извор: Седмица