Најновије

Хладни рат и истинско пророчанство великог Александра Солжењицина

После Другог светског рата човечанство било сведок великих криза, од кубанске све до сиријске.

Америка и Русија (Илустрација: Правда)

Шта је горе: некадашњи Хладни рат или садашња Трампова "твитер дипломатија"? Неоспорно је да су арсенали садашњег оружја много опаснији, али старији памте и да је после Другог светског рата било врло озбиљних криза. 

Хладни рат је почео у марту 1946. и имао је различит интензитет сукоба и трења. Био је то судар идеолошки, економски и, наравно, војни. САД и СССР су стварали своје зоне утицаја уз постојање два војна блока. Свет је био на ивици рата поготово у октобру 1962. године у време Кубанске или, како је још зову, Карипске кризе. До ње је дошло када су Американци довезли у Турску ракете са атомским главама. Уследио је руски одговор пребацивањем ракета на Кубу. Свет је био у страху од атомског рата, а криза је решена договором Хрушчова и Кенедија да повуку своје ракете.

Скандал са америчким шпијунским авионом У-2, који се догодио 1960, додатно је погоршао односе, а затим су дошле две велике кризе: Берлинска (1961) и Кубанска (1962).

Нова криза у односима Запада и СССР-а била је 1968. после совјетске интервенције у Чехословачкој.

Следећа етапа трке у наоружању почела је 1973. када је министар одбране САД Џејмс Шлезингер прогласио доктрину удара по командним пунктовима и центрима везе. Американци су развијали навођене ракете. Као што се могло очекивати, Совјети су кренули у прављење свог одговора. Модернизоване су и направљене нове ракете. У фебруару 1977. на бојево дежурство у европском делу СССР-а постављено је 300 ракета, а свака је носила три бојеве главе.

Млађи читаоци вероватно не знају да су Американци и Совјети директно ратовали једни против других у Вијетнаму. У марту 1965. САД су стално бомбардовале Северни Вијетнам, па је Москва послала своје официре, пилоте и специјалисте за ПВО.

Велико погоршање односа уследило је 1979. јер су Американци и њихови савезници совјетску интервенцију у Авганистану доживели као експанзију и нарушавање геополитичке равнотеже. Обе силе су наставиле да се наоружавају.

Незадовољан што Москва не посустаје у новом наоружавању, амерички председник Реган је 1983. назвао СССР "империјом зла".

До нове кризе је дошло кад су Совјети у јесен 1983. оборили јужнокорејски путнички авион у којем је било 270 људи. Ратоборни Реган ће бити запамћен и по томе што је 1985. прогласио доктрину по којој Вашингтон треба да помаже антикомунистичке и антисовјетске снаге у Азији, Африци и Латинској Америци.

Доласком на власт 1985. Горбачов је одлучио да заустави трку у наоружању и позвао је друге земље да се придруже мораторијуму на атомске пробе.

Варшавски договор службено је престао да постоји првог јула 1991. а фебруара 1992. Јељцин и Клинтон потписали су још један документ о престанку Хладног рата.

Да би се схватили садашњи врло компликовани односи између Русије и Запада мора се још једном прочитати пророчански интервју великог руског писца и нобеловца Александра Солжењицина немачком "Шпиглу", у августу 2008. Солжењицину је тада било 88 година.

Он је први објаснио како је Запад хвалио оне лидере који су правили штету Русији, а нападали су Путина који је настојао да доведе земљу у ред.

- Путину је остала у наслеђе опљачкана земља, деморалисан и осиромашен народ. И он се одлучио за постепено подизање земље, казао је Солжењицин: - Можете ли наћи примере у историји када су мере јачања државе благонаклоно дочекиване у иностранству?

Ситуација се битно променила после бомбардовања Србије, а односи су се непрекидно кварили јер је НАТО вукао на своју страну делове настале распадом СССР-а.

На свечаном примању акредитива нових амбасадора у Кремљу председник Путин је 11. априла назвао ситуацију у свету забрињавајућом и "све хаотичнијом". Изразио је наду да ће на крају победити здрав разум...

Тешко да најновији напад на Сирију сведочи о томе.

Како је америчка ударна група кренула ка Русима у Сирији, погледајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости

Бонус видео

Напад на Сирију

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА