Правда

Када су енглеској краљици Елизабети рекли да ће у посету доћи неки бравар из Југославије, она их је након његовог одласка напала речима:

- Ви сте тоталне будале. Оваквог џентлмена још нисам упознала! Перфектно говори енглески, одлично плеше и савршено се опхопди с дамама.

Тито је целог живота био окружен лепим женама, међутим, његови бракови нису били срећни. Тито је заправо био несрећан и осамљен човек. У каснијим годинама узимао је стероиде за лепши тен, па му се, као резултат тога, мушкост сасушила, што потврђују лекарски извештаји у којима се говори "женскастом телу старијег мушкарца".

Након смрти Тито је ооставио потпуни хаос у држави, Партији, породици и браку. Овако је говорио публициста Миро Симчић, бивши новинар унутрашњополитчке редакције и привреде у љубљанском „Дневнику“ и шеф дописништва у мариборској "Вечери", када му је објављена девета, раскошно илустрована књига "Жене у Титовој сјени", у којој на 280 страница описује неформалну страну живота "последњег социјалистичког цара".

Пред крај живота, а нарочито након смрти последње Титове супруге Јованке Будисављевић, у јавности су се појављивале разне теорије о њеној удаљености од маршала у последњим годинама његовог живота. Нити једна од сијасет теорија није дотакла праву истину: Јованку је од себе одстранио сам Тито, због болесне љубоморе и неспремности да прихвати две његове последње љубавнице – сестре Грбић!

Тајну ове последње Титове романсе крије садржај фамозне "Кутије број 36", која се чува у словеначком Државном архиву. Кардиолог професор Александар Матуновић, Титов лични лекар од 1975. до маршалове смрти оставио је сведочанства последње Титове љубави.

- Даријана Грбић, је била масерка, родом из Славоније, која је тада имала 22 године. Дошла је у кућу Брозових, на позив Јованке, јер је прва дама хтела да скине телесну тежину. Тито је у то време имао за масерку једну старију Словенку. Она га није масирала сваког дана, већ повремено, када је био напет.

- Једнога дана – причао је доктор Матуновић, Словенка је била одсутна, а маршал је хтео да га неко измасира. Узео је Јованкину масерку Даријану, и после те масаже, саопштио особљу да узима Даријану за стално. Почео је да иде на масаже сваки дан, а пошто је то било за масерку прилично напорно, она је позвала своју сестру Радојку да јој помогне. Тако су њих две добиле стални посао и боравак у резиденцији. Јованка, у почетку, није имала ништа против тога, све док није у Даријани осетила супарницу.

Једном приликом на Брионима, где је Тито пороводио доста времена, дошло је до страшне свађе између супружника. Летело је перје. То је било непосредно пред Титов одлазак за Кину 1978. године. Стане Доланц, који је присуствовао свађи, испричао је доктору Матуновићу да је био запрепашћен, јер је то била таква свађа да су јуришали једно на друго. Само што се нису потукли. И то због младе масерке. Јованка је Тита називала "старкељом", "излапелом будалом", "блудником", а он њу "личком буквом", "бестидницом","параноиком".

Јованка је била категорична. Рекла је Титу да неће ићи у Кину ако иде масерка и „покварени адмиралчић“ , како је звала Титовог ађутанта Тихомира Виловића. Није их подносила. Кад је Доланц рекао Јованки да је љубоморна на Тита, а она му је одговорила: Побогу, где ја могу да будем љубоморна на старца од 85 година.“

После те свађе Тито је отишао узнемирен, а кардиолог се бојао за његов притисак. Поподне, прича Матуновић, одемо у шетњу. Код језера Црног лабуда Тито остави ордонанса, а ми седнемо подаље на клупу. Фиксирао ме је оним својим челичним погледом. Рекао да ће ме питати нешто, а да му ја одговорим искрено. - Да ли је Јованка луда жена - било је Титово питање. - Ваше колеге, пре вас, окарактерисале су је као параноидну особу са суманутим идејама, која угрожава и мене.

- Брзо сам размишљао шта да му кажем - прича Матуновић. - Друже Тито, ви најбоље познајете Јованку, рекао сам. Ја ћу да вам наведем симптоме параноје, а ви сами закључите. Када му је лични доктор опширно испричао шта је параноја Тито је казао: Има ту, богами, извесних елемената.

На то сам му, прича Матуновић, рекао да ако код Јованке постоји лудило, то је онда лудило власти. Моје речи су очигледно наљутиле Тита, али ме је ипак питао за савет, да ли да се разведе. Казао сам му да нисам дорастао да му дајем брачне савете, али да ако ме већ пита, да мислим да не треба да се разведе од Јованке, јер би то имало много лоших последица. Он треба Јованку да стави у позицију супруге, а не сувладарке.

Тито је ту преломио да Јованка неће ићи у Кину. Било ми је жао, прича Матуновић, јер се она за тај пут спремала годину дана. Али Тито је био категоричан. Неће ићи, говорио је, јер нећу дозволити да ме уцењује.

- Када смо завршили разговор - каже Матуновић, кренули смо парком према вили, када смо спазили Јованку како жустро иде према нама. Када је стигла, стала је испред мене и рекла: Матане, за вас, и за ову кућу било би највише среће када бисте се сместа изгубили одавде.

- Зашто га вређаш, шта причаш - питао је Тито.

- Покушао сам да објасним, али ме је Тито гурао напред, да идемо - наставља саговорник. - Приметио сам, све време ишао је иза мене, иако сам се ја трудио да станем поред њега. Схватио сам касније да се бојао да ме Јованка не убије. Јер, било је познато да је она најбољи стрелац личке девојачке чете и да увек носи мали пиштољ у торби, говорећи да је она "последња Титова одбрана".

Јованка није ишла у Кину.

Пошто је и личног лекара ставила на списак непожељних било је договорено да се Матуновић после повратка из Кине врати на ВМА, ради мира у кући. По повратку у Београд, Тито је наложио да се поређају поклони које је баш Матуновић купио за Јованку у Кини.

- Били су ту кимоно, лепезе и свила - каже Матуновић. - Сви су лепо били поређани на столу. Тито је позвао Јованку да дође и рекао јој: Ово су поклони за тебе.

- Твоје ми ништа не треба - рекла је љуто, зграбила чаршав, побацала поклоне, а онда напустила салон. Није преболела што је Тито у Кину уместо ње повео масерку Даријану Грбић.

-Сестре Грбић биле су младе и веома лепе, имале су и повлашћени статус у односу на сво друго особље, и Тито је са њима проводио много времена - наводи доктор Матуновић. - Када су оне почеле да га масирају, говорио је да му је дан без масаже - изгубљен дан. Старија Радојка била је витка, шармантна, углађена и образована. Млађа Даријана била је мало нижег раста али складне фигуре, лепих црта лица и мање интелигентна. Употребљавала је у комуникацији често и вулгарне изразе.

Масаже су биле обавезан, свакодневни третман и сестре су Тита наизменично масирале. Једном приликом, када Радојка није стигла на време на Вангу, Тито је направио велику галаму, иако је масерка каснила из оправданих разлога.

Другом приликом Јованка се после још једне свађе са Титом, жалила Матуновићу:

Тито вам је рекао разлог свађе, а да ли вам је рекао да ме је ошамарио! Замислите, докторе! То није био обичан шамар. У том шамару су били сва његова мржња и јед. Замислите да он мени опали шамар због масерке која није достојна ни да ми име спомене, због једне протуве!“

Док су односи Јованке и Тита бивали све хладнији, то су односи Тита и масерки, посебно Тита и млађе Даријане, били све топлији. Доктор Матуновић каже да је Даријана све јасније показивала жељу да у име Тита наступа, предлаже и доноси одлуке. Посебно се то видјело крајем 1977. године, у Игалу, када је изразила жељу да постане члан лекарског конзилијума!

- Нико Тита тако добро не познаје као ја. Познајем сваку његову бору, сваку његову длаку, сваки младеж, сваку брадавицу. Ја Тита много волим. Волим га лудачки. Он то зна. И ви сте могли да запазите да он према мени није равнодушан. Врло је пажљив, осећајан, искрен и непосредан. Све што га тишти или што му смета, он мени отворено каже. Између нас нема тајни. Знам кад му није добро и кад то вама неће да каже. Доктор Матуновић нашао се у чуду. Схватио је да Даријана хоће да буде Јованка.

- Покушао сам да јој објасним да је немогуће да масерка, па макар била и Титова љубавница, постане део тима у коме седе професори, доктори и зналци. Рекао сам јој да ћу морати да се позабавим њеним психичким стањем.Она је на то крикнула и пала у хистеричан плач. Тито је чуо галаму и ушао у собу. Пошто је од ње чуо да сам „ја хтео да је направим лудом и пошаљем у лудницу“, узео ју је за руку и извео. Мене је само прострелео очима.

Сутрадан, доктору Матуновићу је речено да може да се врати на свој стари посао на ВМА. Тито се са њим опростио хладно, а те године уобичајена новогодишња корпа мандарина коју је добијао од Тита - није стигла. Убрзо, сестре Грбић добиле су још једну битку: "отишла" је и Јованка, пошто је коначно, у Игалу, поставила Титу услов - Оне или ја.

Маршал, хедониста до краја, одговорио је - И ти и оне. Јованка није прихватила и била је удаљена од Тита, а сестре Грбић, које је Тито необично волио, биле су најближе маршалу све до последњег даха. Неуки српски сељаци су предвидели ствари од којих ће вам се завртети у глави. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф