Најновије

ВОЈНИ СИНДИКАТ: Вулинов стајлинг црне одеће, а не униформе, штети угледу војске!

Министар одбране Александар Вулин не носи војну униформу, већ црну одећу са ознаком Министарства одбране и том „приватном иконографијом“ наноси штету Војсци Србије, иако истовремено можда доноси њему и коалиционим партнерима гласове оних којима милитаристичка иконографија буди емоције, оцењују саговорници сајта Voice.

Александар Вулин (Фото: Министарство одбране)

С друге стране, у Министарству одбране подсећају да су униформе носили и други министри војни.
Сајт је од Министарства одбране тражио одговор на неколико питања у вези са униформама које министар Вулин често носи, пре свега да ли је, у складу са чланом 48. Закона о војсци, сам себи издао посебно одобрење за ношење униформе. Занимало их је и којим војним формацијама припадају те униформе, те ако нису униформе Војске Србије, по ком основу министар војни сме да их носи? Из Министарства одбране добили су кратак одговор да је у питању радна одећа.
– Правилником о општим логистичким потребама у Министарству одбране и Војсци Србије (СВЛ, бр.31/11) дефинисано је да су у ВС у употреби следеће врсте одеће: војне униформе, радна, заштитно-радна, специјална, службена и спортска опрема. Одећа коју је носио министар Вулин припада категорији радне, заштитно-радне одеће и не представља војну опрему. Носи се без ознака чинова, те су је носили и претходни министри: Тадић, Шутановац, Гашић и Ђорђевић, као и државни секретари и помоћници министра – наведено је у одговору МО.

Ван свих правилника

Председник Војног синдиката Србије Новица Антић  истиче да су ношење и употреба униформи у Војсци Србије прописани правилником који прецизира у ком случају министар и председник могу да носе ратну униформу.
– Униформа коју би министар могао да носи приликом посете војним јединицама, теренским вежбама је униформа М10, маскирна са дигиталном шаром. Колико знам, то што министар Вулин носи као униформу не препознаје ниједан пропис у Војсци Србије. Дакле, ја не бих уопште рекао да он носи војну униформу. Он носи неку одећу црне боје, на којој има ознаке Министарства одбране – каже Антић. Додаје да је оцена крши ли тиме Вулин неки пропис питање за правнике, а да по његовом мишљењу иза свега стоји додворавање.
– То није униформа, то је неки стајлинг који је само њему знан, а који очигледно штети угледу војске зато што видим да свима то смета. Мислим да је то производ додворавања појединих људи из војске њему, јер знају да он униформу воли још кад је био шеф канцеларије за Косово и Метохију – каже Антић.
Истиче и да би министар или председник уз униформу обавезно требало да носе капу, те да се при рапорту у јединицама строго придржавају стројевих правила.
– Стројева правила значе да министар мора да има капу и да отпоздрави официру који је њега поздравио. Сећате се како је Томислав Николић обилазио војску, био је у маскирној униформи са капом испред строја, поздравио је руком строј, они му отпоздрављају и то је то. Испоштована су правила слижбе која обавезују и њих и нас – истиче Антић додајући да чак и резервисти на вежбама морају да се понашају у складу са стројевим правилом.

Приватна иконографија Че Геваре

Антрополог Александар Бошковић указује да је фасцинација војском глобални феномен, док је, по његовом мишљењу, питање министра Вулина и његових униформи „психолошки феномен“.
– Заиста не знам шта он значи и кога представља. Он је згодан да напада друге, да вређа, јако је згодан као нека врста мегафона, као неко ко прети. Као онај шибаџија који се појави на игралишту, па прети да ће пребити сву децу која су мања од њега. Чисто сумњам да у војсци, пошто тамо ипак раде професионалци који су завршили војне школе и који имају искуства, њега било ко схвата озбиљно – наводи Бошковић.
Подсећа да је Вулин раније био левичар који је носио мајице са Че Геваром и фотографисао се испод Че Гевариних постера, те да је та иконографија с униформама можда плод жеље да се имитира идол.
– Али то је његова приватна иконографија, то је његов приватни его-трип и не верујем да на било кога утиче то што носи униформу, осим на њега самог – каже наш саговорник.

Униформа уз одобрење министра

Војна униформа, знак припадности Војсци Србије и ознаке чинова односно звања уређују се правилом који доноси председник Републике, на предлог министра одбране.
Забрањено је ношење војне униформе са знаком припадности Војсци Србије и ознакама чинова, односно звања лицима која не врше војну службу, осим по посебном одобрењу министра одбране.
Психолог Жарко Требјешанин оцењује да људима ношење униформе вероватно импонује, посебно политичарима којима служи као маска којом се поистовећују с војним лицима, подсећајући при том да је војска једна од институција у које грађани имају највеће поверење.
– Верујем да политичарима јесте стало до тога да их људи опажају као да су део те једне моћне институције као што је војска – каже Требјешанин. На опаску да се Александар Вулин слично облачио и када је био на челу канцеларије за Косово и Метохију, која није оружана формација, Требјешанин каже да је та квазиуниформа деловала „мало мрачно“, јер се за црне кошуље и одећу везују незгодне ситуације.
– Мени је, пре свега психолошки, интересантно да људи воле да имају тај имиџ војника. Чак имате и то да људи воле да носе оне мантиле и капуте, где имате оне као еполете. И заиста се разликују људи који то воле и они који не носе такве мантиле. И то јесте једна посебна психологија тих људи, један посебан профил, где има доста од тога војничкког менталитета – каже Требјешанин.
Како истиче, код неких људи се лако види да су у питању ауторитарне личности које воле моћ и дисциплину, воле да постоји лествица и да се зна ко шта ради у сваком моменту.
– То су они људи који имају врло ригидна схватања, мишљење које је црно-бело, врло упрошћено, догматско. И наравно, то су људи који су апсолутно спремни да се повинују свакоме ко је изнад њих, да слушају, да буду субмисивни, а према свима који су испод имају потребу да покажу своју моћ. Имате чак презир према тим људима који су мање моћни или немоћни. И то је онај типичан карактер који је истраживана још тамо тридесетих година, када је нацизам почео да заузима оне позиције власти, тако да су то људи који су, како каже Фројд, представљали људску основу нацизма – истиче Требјешанин.

„Велико“ поверење у војску

Различита истраживања која се баве поверењем грађана у државне институције годинама уназад, углавном, показују да је поверење у Војску велико. Тако је прошлогодишње истраживање Агенције “Дип дајв”, показало да 57 одсто грађана има поверења у Војску Србије, што је, како је наведено, пораст у односу на 2011. годину када је тај проценат износио 37 одсто. Ипак, то је мали пад у односу на раније, јер је истраживање Центра за слободне изборе и демократију из 2015. године, рађено за потребе канцеларије Заштитника грађана Саше Јанковића, показало да чак 61 одсто испитаника има поверењу о војску.
Занимљиво је, међутим, да је поверење у Војску варира у односу на то ко га мери. Тако су, на пример резултати Балкан Монитор истраживања, које је у јуну 2010. године спровела међународна агенција за истраживање јавног мњења, Галуп, у сарадњи са Европским фондом за Балкан, показали да је Војска Србије заменила цркву на првом месту.
– Од 2008. године поверење у Војску Србије порасло је са 63 одсто на 73 одсто у 2010. години – наводи се у резултатима овог истраживања објављеним на сајту Министарства одбране. Међутим, на истом сајту могуће је пронаћи и истраживање Цесида из 2009. године, по којем војска те године бележи пораст поверења са 21 на 27 одсто. Дакле, ни близу бројкама из другог истраживања.

Стереотипом против стереотипа

Један од уврежених стереотипа јесте да Срби, као ратнички народ, воле и подржавају сву ту милитаристичку иконографију. Од деведесетих наовамо, готово да нема оног ко није имао неки комад војне или полицијске опреме или униформе, а могуће их је и данас купити на бувљацима и војним отпадима, па их људи неретко користе за рад, пецање и разне друге активности, подсећају наши саговорници.
– Постоје та истраживања, ја наравно не могу да тврдим колико су она збиља поуздана, али има их која говоре о томе да се код нас поново враћа та чежња за служењем војног рока и да би, малтене, половина младих била спремна да сутра опет иде и да служи војни рок. Све то говори да очигледно није баш тако неутемељено и да се на основу тога добијају неки гласови – каже Требјешанин.
Бошковић, пак, не верује да међу елитом и грађанима Србије постоји нека стварна фасцинација униформама.
– Што се тиче стварне фасцинације, први шеф Генералштаба у историји српске војске био је Чех. Све што треба да се организује и уради како треба, то смо морали да увеземо. Тако да, чак и у XИX веку, кад се формирала српска војска, ви немате неког способног човека него владар има највише поверења у Франтишека Заха. И онда он врши ту дужност – каже Бошковић.
Он негира и стереотипе по којима су Срби ратнички народ који воли војску, подсећајући да је у последњим ратовима, деведесетих година XX века, одзив на мобилизацију био 10 до 15 одсто.
– Срби су ратнички народ к’о што је у оном филму „Штефица Цвек у раљама живота“, лик кога глуми Бата Живојиновић – суперљубавник. Српска склоност ка ратовању је отприлике слична томе – молимо Бога да не буде рата – наводи Бошковић.
Прочитајте ОВДЕ зашто кабинет Марка Ђурића крије вредност јавних набавки?
Извор: Далибор Ступар (VOICE)

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Погледајте Вулинов стајлинг.
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА