Најновије

ЗЛОЧИНЦИ ПРЕД ЛИЦЕМ ПРАВДЕ: Ускоро оптужнице против 60 припадника терористичке ОВК

Специјално тужилаштво у Приштини које истражује злочине тзв. Ослободилачке војске Косова сарађиваће са српским државним органима, који поседују огромну документацију о злочинима у јужној покрајини.

Тачи и Харадинај (Фото: Јутјуб/ Правда)

Држава Србија је после 19 година од завршетка рата на Косову и Метохији формирала јединствену базу података и доказа о злочинима које је у јужној покрајини починила тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК), и сва та документација је достављена Специјалном тужилаштву у Приштини, које ускоро, како је најављено, треба да подигне оптужнице против више од 60 припадника ОВК.
На основу података Штаба МУП-а за Косово и Метохију од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2001. године, злочинци ОВК убили су 1.324 Србина и 122 припадника осталих националних заједница. Албански терористи су киднаповали 1.359 Срба и 305 Рома и Бошњака, а од укупног броја отетих, 569 особа је и даље непознате судбине.
Милован Дрецун, председавајући Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији, каже да се у Радној групи, која је формирана 19. октобра 2015. године, налазе представници БИА, ВБА, ВОА, СОРЗ, Тужилаштва за ратне злочине, Канцеларије за нестала лица, Канцеларије за Косово и Метохију и пет посланика Скупштине Србије.
– Објединили смо сазнања којима располажу наше службе о почињеним злочинима и формирали једну велику базу података на основу изјава сведока и документације те извршили анализу почињених злочина од ОВК. Формирали смо аналитички тим који је направио систематизацију ратних злочина по зонама одговорности терористичке ОВК и успоставили сарадњу са Специјализованим тужилаштвом у Приштини, које предводи Дејвид Швендимен.
Тужилаштву у Приштини смо доставили комплетну информацију о ратним злочинима које је починила ОВК у периоду 1998-1999. и документацију Комисије за нестала лица која се односи на период након доласка међународних снага на Косово. Специјалном тужилаштву у Приштини је фокус на томе да се пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК у Приштини покрену процеси и против непосредних извршилаца и да се утврди командна одговорност припадника ОВК.
Ми смо им дали читав досије како је ОВК била организована, ко су били команданти бригада и нижих формација, разних специјалних јединица и група, и дали смо им пратећу документацију која све то потврђује – каже Дрецун.
Представници Специјалног тужилаштва из Приштине до сада су у Србији саслушали више од 460 потенцијалних сведока.
– Ми смо тражили да Специјално тужилаштво третира и убијање припадника наших војно-полицијских снага као ратни злочин, а не као погибију у рату две сукобљене стране. Доставили смо и два посебна досијеа о страдању новинара и Рома - истиче Милован Дрецун.
Према подацима српских безбедносних служби, ОВК је формирала 77 импровизованих затвора, где су свакодневно злостављали, мучили, силовали, палили и убијали заточене цивиле.
У оперативној зони „Паштрик” била су 23 затвора под контролом команданта зоне Бисљима Зурапија. „Ораховачка група” ОВК је само у јулу 1998. године извршила четри напада на Србе у Ораховцу, у селима Оптеруша, Ретимље, Зочиште и Велика Хоча. Терете се да су киднаповали и убили 45 Срба, од којих је 2006. године ексхумирано и идентификовано 21 тело.
У близини Радоњићког језера код Дечана, на подручју оперативне зоне „Дукађини”, којом су командовала браћа Харадинај са садашњим тзв. косовским премијером Рамушом на челу, пронађена је масовна гробница, из које је ексхумирано 37 цивила српске, ромске и албанске националности.
Харадинаји се терете да су на подручју северне Метохије имали 31 затвор.
Код села Волујак, поред Клине, у оперативној зони „Дреница”, чији је командант био Сулејман Селими, из масовне гробнице је ексхумирано 20 Срба.
У оперативној зони „Карадак”, на чијем челу је био Ахмет Исуфи, киднаповано је и убијено најмање 15 Срба из Гњилана, чија су тела пронађена у масовној гробници у селу Угљаре.
Обдукција је показала да су сви били зверски мучени. Следбеници Исуфија су у околини Гњилана оформили шест затвора, у којима су се припадници ОВК иживљавали над заробљеним Србима.
Један од најјезивијих логора налазио се у селу Клечка, између Липљана и Суве Реке, у оперативној зони „Лаб”, којом је командовао Рустем Мустафа. У том селу заробљени Срби су мучени, силовани и убијани, а затим спаљивани у сеоској кречани.
Злочина је било на свим странама, и време је да сви за које се докаже да су починили или наредили злочин добију адекватну казну. У досад завршеним судским процесима Срби су у Хагу, Београду и Приштини добили више од 300 година затвора. Пред косовским судовима правоснажно је осуђено 12 Албанаца и 14 Срба који су починили ратне злочине.
Због ратних злочина над српским становништвом, у Хагу је осуђен само један Албанац - Харадин Баља, који је због мучења Срба заточених у логору Лапушник и убиства десеторице Албанаца лојалних Србији добио 13 година затвора.
Од Специјалног суда за ратне злочине ОВК очекује се да пред лице правде изведе починиоце, али и командни састав ОВК, који сада представља косовску политичку елиту. Та екипа, коју предводе Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Кадри Весељи, покушава да у косовском парламенту издејствује одлуку о укидању Специјалног суда јер знају да ће их Суд послати на вишегодишње робије. САД и ЕУ су им поручили да је њихово време на измаку.
Иначе, Специјални суд за ратне злочине на Косову и Метохији основан је после извештаја Савета Европе у којем је швајцарски сенатор Дик Марти говорио о злочинима припадника ОВК над етничким мањинама и политичким ривалима од 1998. до краја 2000. године.
Специјални известилац Дик Марти спровео је истрагу која је крајем 2010. резултирала извештајем у којем се тврди да је око 500 цивила (углавном Срба и Рома, као и око 100 Албанаца) отето на Косову после доласка Кфора и да је један број њих тајно пребачен у Албанију како би се трговало њиховим органима. Савет Европе је тај извештај усвојио 2011. године и затражио независну истрагу која би дошла до истине о свим тврдњама. То је покренуло механизам за формирање Специјалног суда.
Дик Марти је као најодговорније за злочине којима ће се бавити Специјални суд директно именовао већину лидера тзв. Ослободилачке војске Косова, који су били чланови „Дреничке групе” и који су данас водећи политичари на Косову.
– Имена бивших високих команданата ОВК против којих се води истрага у вези с Мартијевим извештајем и даље се држе у најстрожој тајности и нико у Приштини, осим америчког амбасадора, ништа о томе не зна. За Косово ће наступити тешки дани када Специјални суд подигне оптужнице - сматра Исмет Хајдари, познати косовски новинар.
Специјални истражни тим дошао је до неспорних доказа довољних за подизање оптужнице против појединих бивших команданата Ослободилачке војске Косова.
– Резултати истраге увелико се слажу с Мартијевим извештајем Савету Европе из 2011. године -изјавио је амерички тужилац Џон Клинт Вилијамсон, који води специјални тим за откривање злочина.
Албански екстремисти су и после доласка међународних снага у јужну покрајину починили стотине злочина над српским становништвом, али је свега пар њих судски процесуирано.
– Тражили смо документацију о злочинима после доласка међународних снага, којом располажу Унмик, Еулекс, ОЕБС и Кфор, али те документације нигде нема – тврди Дрецун.

Рамуш Харадинај два пута ослобођен

Србија је против Рамуша Харадинаја поднела више од 100 кривичних пријава због тероризма, силовања, мучења и убистава цивила. У два наврата оптуживан је пред Трибуналом у Хагу, али је оба пута ослобођен оптужби за ратне злочине и злочине против човечности.
Прву ослобађајућу пресуду Хаг је донео 2008. констатујући да је Тужилаштво доказало да су припадници ОВК починили злочине, али не и да је за то одговоран Харадинај.
Ослобађајућа пресуда поништена је у јулу 2010. због застрашивања сведока. Поступак је поново покренут 2011, али је Рамуш у новембру 2012. ослобођен.

Срби осуђени због ратних злочина на Косову и Метохији:

У Хагу:
Небојша Павковић 22
Сретен Лукић 20
Властимир Ђорђевић 18
Никола Шаиновић 18
Драгољуб Ојданић 15
Владимир Лазаревић 14
У Србији:
Жељко Ђукић 20
Драган Медић 20
Драган Боројевић 20
Миодраг Шолаја 15
Слађан Чукарић 20
Радојко Репановић 20
Мирослав Петковић 15
Миодраг Нишавић 13
Хашим Тачи изјавио је јуче да дијалог има смисла само уколико Београд независност Косова. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ekspres.net

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Генерал Делић и Мирослав Лазански о рату за Косово
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА