Хладни 9. јануар осликао је односе Бањалуке и Сарајева. Свој дан Република Српска обележила је без обзира на то што се Сарајево томе противило.
Наставило се и старо неслагање РС и Федерације о Косову и Метохији.
На питање Дојче велеа хоће ли БиХ у једном тренутку да призна републику Косово, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић је одговорио "надам се да".
Можда са другачијом надом, али подељеност унутар БиХ дошла је са члановима њеног Председништва у Београд. Док су хрватски и српски члан тог тела били на линији Београда, бошњачки је био другог става.
"Међународна политика и ставови БиХ ће се одлучивати у Сарајеву", рекао је тада Изетбеговић.
Стеван Гајић из Института за европску политику сматра да Изетбеговић осећа да му "тло под ногама измиче".
"Крај рата у Сирији, промена понашања Турске која је била категорички против Асада, док је сада савезник Русије, Бакир Изетбеговић осећа да му тло под ногама измиче, јер је Ердоган сада руски савезник и Русија је традиционално, а и практично блиска Србији, што је показала недавна посета Москви", објашњава Гајић.
Иако можда није донео једнаку правду и помирење, Хашки трибунал, после четврт века завршио је рад. Између осталог, за крај, потврдио је удружени злочиначки подухват с циљем етничког чишћења делова БиХ, на чијем челу је био Фрањо Туђман.
"То је једна синергија која је утицала на то да се Бакир Изетбеговић додатно конфронтира и са Додиком и са Човићем, а посредно и са Београдом и Загребом", рекао је Гајић.
Са Македонијом је односе заоштрила вест да су македонске службе шпијунирале српске дипломате.
Повучено је особље из амбасаде, убрзо враћено, размењене оштре речи да би се завршило посетом и поклоном македонског премијера Зорана Заева српском председнику Александру Вучићу.
За положај српског народа у региону многи ће рећи да је била тешка година.
"Процеси који се воде против српских лидера у Црној Гори и држављана Републике Србије који су ухапшени у Црној Гори су политички процеси, какве смо већ виђали током историје, и неће донети ништа добро онима који те политичке процесе спроводе", навео је историчар Александар Раковић.
У нову годину државе региона ушле су са нерешеним граничним споровима, чак и тамо где је суд пресудио као у случају Словеније и Хрватске.
Аналитичари сматрају да је ЕУ потценила терет граничних спорова у региону.
"Свака држава на постјугословенском простору, осим Словеније, може да представља потенцијалну иницијалну капислу за нове неспоразуме", указује Раковић.
На провокације не одговарати и водити мудру политику – види се као рецепт за стабилност.
"Оно што представља врло јасну политику Србије је политика независности, не бих рекао несврставања, већ независности у смислу одржавања добрих односа са свим силама. Опредељивати се у оваквој ситуацији је бирање између зла и горег", рекао је социолог Владимир Вулетић.
Међу 12 важних ствари у Новој години, за Федерику Могерини Балкан је на трећем месту. Уз оцену да година није била лака следећу види као кључну да европски пут за земље региона учини неповратним.
Американци спремају убице у Албанији за напад на Иран. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: РТС
