Најновије

НАЈВЕЋИ ЗЕМЉОТРЕС СВИХ ВРЕМЕНА: 500 признатих научника јавно одбацило Дарвинову теорију о еволуцији

Више од 500 врхунских научника из света је иступило како би изнели своју забринутост по питању “застареле“ теорије Чарлса Дарвина о еволуцији, заједно тврдећи да је наука из 19. века “ненаучна“ и да не објашањава адекватно живот и настанак људи.

500 признатих научника јавно одбацило Дарвинову теорију о еволуцији (Фото: pixabay/public)

Према речима научника, од којих су многи стални професори на водећим светским универзитетима, Дарвинова теорија о еволуцији више не би требало да се, као научна чињеница, предаје у школама лаковерним ученицима.

Теорија еволуције је прогурана популацији као чињеница и “устаљена наука,“ али професор Колин Ривс, са Одељења математичких наука на Ковентри Универзитету објашњава да теорија еволуције “није исправно научна“ и да је једноставно неадекватна у објашњавању порекла живота.

“Дарвинизам је била интересантна идеја у 19. веку, када су лабава објашњења давала веродостојан, као не и исправно научни оквир у који би могли уклопити биолошке чињенице.

Међутим, оно што смо научили још од Дарвинових дана баца сумњу на способност природне селекције да створи комплексне биолошке системе – а ми и даље имамо мало више од лабавих објашњења као аргумент у ту корист.“

Он је један од 500 научника из неколико области који су се окупљали неколико година како би креирали Научно неслагање са Дарвинизмом.

Крис Вилијамс, доктор наука, са државног Универзитета у Охају, који је такође допринео овом револуционарном извештају, објашњава да је Дарвинова теорија еволуције “спекулција, са мало чињеница, ако их уопште има,“ и као таква мора бити уклоњена из наставних планова у средњој школи:

“Као биохемичар и развијач софтвера који ради на генетичком и метаболичком прегледу, стално сам изненађен невероватном комплексношћу живота. На пример, свако од нас има огроман “компјутерски програм“ од шест милијарди ДНК база у свакој ћелији која је водила наш развој од оплођеног јајета, одређује како направити више од 200 врста ткива, и све то повезује у бројне високо функционалне системе органа. Мало људи ван генетике и биохемије схвата да еволуционисти и даље не могу дати никакве значајне детаље о пореклу живота, а посебно о пореклу генетских информација у правом саморепликујућем организму. Који гени су то захтевали – или да ли су уопште имали гене? Колико су ДНК и РНК имали – или да ли су уопште имали нуклеинске киселине? Како су се велики молекули богати инфромацијама појавили пре природне селекције? Како је тачно генетски код повезао нуклеинске киселине са секвенцом порекла амино киселина? Јасно је да је порекло живота – основа еволуције – и даље практично спекулација, са мало или без икаквих чињеница.“

Овде се бавимо контраверзном темом, оном за коју неки научници тврде да су против ње у неким случајевима. Ова теорија је заиста снажно притисла научну заједницу, што би могло бити разлог зашто су ти научници одлучили да изразе своју забринутост на такав начин. Она се, у неким случајевима, учи у школама као чињеница.

Иако је списак стар, он показује да ова мисао постоји, а такав облик размишљања је очигледно легитиман и постоји из неколико разлога. Постоји више теорија о којима треба дискутовати, узмите на пример, Франсиса Крика, добитника Нобелове награде – награђиваног копроналазача двостругог хеликса ДНК, како истиче Грег Браден, Крик је веровао да камен темељац живота требало да буде резултат нечега већег него што су насумичне мутације “каприца“ природе…

Крик је ризиковао своју репутацију као научник јавно изјављујући: “Поштен човек, наоружан свим знањем које нам је доступно, могао би само изјавити да се, у одређеном смислу, појављивање живота у тренутку чини готово чудом.“ У научном свету, ова изјава је еквивалента јересу, сугеришући да је нешто више од случајне еволуције довело до нашег постојања.

Крик је био један од многих научника који су веровали да је интелигентна интервенција имала неке везе са тим, а такође је изнео и вазнемаљску хипотезу.

Грег Браден је изнео још једну сјајну поенту:

“Осећај да постоји нешто више у нашој причи није само недавни феномен. Археолошка открића показују да су се, скоро универзално, од древног мајанског Попол Вула и аутохтоних традиција америчке пустиње југозападно до корена великих светских религија, древни људи осећали повезано са нечим више од само свог непосредног окружења. Они су осећали да имамо наше корене у другим световима, некима које не можемо ни да видимо.“

Не тако давно је пилот Аполо-а 15, Алфред Ворден, изјавио:

“Ми смо ванземаљци, али ми само мислимо да су они неко други, али ми смо они који су дошли однекуд друго. Јер је неко други морао да преживи, и они су ушли у малу свемирску летелицу и дошли су овде и слетели, и започели цивилизацију овде, то је оно што ја верујем. А ако ми не верујете, набавите књиге о древним Сумерима и погледајте шта су они имали да кажу о томе, они ће вам директно рећи.“

На крају дана, једноставно морамо да се запитамо, зашто нам постаје све теже и теже да испитамо ствари? Многи људи живе у стању страха и осећају се забринуто по питању тога како ће их гледати ових дана због изношења чудног става, било да је то о људској еволуцији, вакцинама, чему год…

“Као хемичар, најфасцинантније питање за мене се врти око порекла живота. Пре него што је живот почео, није било биологије, само хемија – а хемија је иста све време. Шта функционише (или не) данас, функционисало је (или није) и на почетку. Дакле, наше идеје о томе шта се догодило на Земљи пре појаве живота се уистину може тестирати у лабораторији. А оно што смо видели до сада, када се реакције оставе без помоћи као што би биле у природном свету, није много. Тек када интелигентни агенс (као што је научник или дипломирани студент) интервенише и “измени“ реакције услове “правилно“ онда видимо некакав напредак, али чак и тада је то прилично ограничено и веома далеко од онога шта нам треба. Стога, сама хемија је та која говори о потреби за нечим више од само времена и шансе. А да ли је то само добро одређен сет иницијалних услова (фино подешавање) или нека врста континуалног вођења док се живот коначно не појави, још увек није познато. Али оно што знамо је да су случајне хемијске реакције и недовољне и да често раде против стаза потребних за успех. Из ових разлога ја озбиљно сумњам у то да ли ће тренутна Дарвинова парадигма икада начинити додатни напредак у овој области.“ – Едвард Пелцер, доктор наука океанографије, Универзитет у Калифорнији, Сан Дијего (Скрипс институт)

Мејнстрим образовање нас учи да је 99% ДНК веза индикативно са тим одакле смо дошли, али ми делимо приближно 65 одсто нашег ДНК са бананом, шта то значи?

Људска бића нису глупа, и стога је 2014. године Галуп-ова анкета показала да само у САД готово половина популације верује да у пореклу људског постојања постоји нешто више од две опције које се константно презентују масама. Они верују да постоји нешто више од Дарвинове теорије о еволуцији.

То нам говори да нас људска интуиција упућује на нешто више, а неки од највећих научних умова се слажу са тим.

Такође је веома важно споменути чињеницу да се вишеструка открића и даље изостављају из записника. Откриће огромних скелета је одличан пример.

Поента је у томе да још увек има много питања без одговора, и да се мора обавити још много дискусија.

Шешељ је био лик у цртаћу за којим је лудела цела Југославија. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Хоће ли Дарвин преживети Србију

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА