- Тијанина највећа грешка била је то што се налазила на погрешном месту у погрешно време. Он Тијану никада пре те ноћи није срео, нити је знао. Једноставно, он је тражио жртву те ноћи, а то је, нажалост, била наша Тијана – каже Тијанин отац Игор Јурић који је препричао 13 дана пакла током којих је трагао за својом несталом ћерком.
Вратила се јер је мислила да има довољно времена да кући ипак дође до 1 сат после поноћи, до када је био договор да се врати.
Међутим, на том путу према игралишту пресрео је Драган Ђурић. Овај месар из Сурчина стрпао је у аутомобил и одвезао. Убрзо после 1 сат, како се Тијана није вратила у договорено време, што јој није био обичај, у дому Јурића завладала је забринутост. Кад се јавио пријатељ коме је Тијана требало да врати мајицу, а који је пронашао њену патике на путу на месту где је отета, завладала је права паника. Алармирана је и полиција и тада започиње потрага за Тијаном.
- То је нешто што никада никоме не бих пожелео. Знаш да се не догађа нешто добро, а не знаш како да помогнеш свом детету - каже Јурић, присећајући се тог страшног догађаја.
Већ пола сата након нестанка Тијане испред њихове куће на главном путу у Бајмоку окупило се неколико стотина мештана. И полиција је почела да ради свој посао, али резултата није било. Игор је био оптимиста и био је сигуран да је Тијана жива. Није желео да седи прекрштених руку, па је обилазио и празне куће по Бајмоку тражећи несталу кћерку. Почели су да му се јављају и разни видовњаци нудећи своје услуге како да је пронађе. Јавила се и једна особа која је тврдила да уз помоћ акупунктуре може да га доведе у одређено стање транса у којем ће да ступи у контакт са ћерком.
- Можда то некоме сада изгледа безвезе и као неке враџбине, али када је човек у таквој ситуацији хвата се за било какву сламку па и за такву – каже Јурић.
Тијане једноставно није било. Укључили су се и српски медији који су данима неуморно извештавали о потрази за девојчицом, што полицији није давало могућности да одустане.
- Сваки тај дан био је ноћна мора. Прави пакао. Ни данас не знам како смо све то преживели. Не можеш да једеш, спаваш. У свакој секунди размишљаш о своме детету којег нема. Питаш се да ли је гладна, жедна, малтретира ли је неко. Питаш се где је, зашто баш она... Тијана се много плашила грмљавине, а тих дана падала је киша и готово сваки дан грмело. Питали смо се како она то подноси, боји ли се. Имали смо милион питања, а ниједан одговор - прича Игор.
У таквим увсловима, уз све напоре које је предузимала сама породица и њихови пријатељи, Јурићима је преостало само да чекају и надају се. Тако су и дочекали 8. август, када су их, око 23.30, назвали из полиције и рекли "буди кући, сад ћемо доћи".
- И тада сам био сигуран да је Тијана жива. Сећам се да сам био обучен у неку стару тренерку. Нисам желео да ме дете после 13 дана види тако обученог, па сам се отишао да се пресвучем у неке панталоне и кошуљу. Такав сам отишао у полицију. Размишљао сам да ће време и живот излечити све њене ране и да ће имати времена да оствари своје снове. Међутим, тамо ми је начелник рекао речи које ћу памтити док сам жив. Рекао ми је: "Игоре, пронашли смо је, али не онако како ти желиш." Тада сам схватио да је Тијана мртва, да нећемо више видети никада њен осмех, слушати како пева…
Ипак, колико год то сазнање било страшно, на неки начин породица се смирила. Наиме, кћи им је пронађена, могли су је сахранити тако да имају где отићи и запалити свећу, помолити се, исплакати…
После су, с почетком суђења Ђурићу, дошли до низа сазнања која су у целости расветлила дан кад је Тијана нестала. Јурић каже како се Ђурић заправо напио и тражио жртву. На путу је налетео на Тијану и отео је. Одвео је у оближње атаре код Бајмока, који су били на свега километар ваздушне линије од родитељске куће Јурића, где се те ноћи окупио велики број мештана и полиција. Тамо је силовао, мучио и онда брутално убио. После је закопао на некој дивљој депонији између оближњих села. О каквом монструму је реч, говори и чињеница да се аутомобилом провезао поред куће Јурића и полицијске станице, те се после свега вратио у Сурчин и наставио мирно да живи као да се ништа није догодило.
Како каже Јурић, монструм ни у једном тренутку није показао ни трунку кајања ни било какав знак саосећања што је усмртио једну 14-годишњу девојку.
Полиција је и пре његовог хапшења дошла до сазнања да је он починитељ, али га нису приводили јер су мислили да ће их он одвести до Тијане. Мислили су да је жива. Међутим, како је време пролазило, а он их није водио до жртве, одлучили су да делују. Ухапсили су га, Ђурић је све признао, а онда и одвео до места где је закопао Тијанино тело.
- Гледао сам га током суђења. На крају сам се, колико год то звучало чудно, и сажалио над њим када сам видео колико је то безвредно створење и да је на такву особу штета потрошити и један метак. То је особа која ништа не вреди - каже Игор.
Суд је Ђурића осудио на 55 година затвора, односно на 40 година због убиства и 15 година за силовање.
Међутим, како је максимална казна затвора у Србији 40 година, суд му је одредио јединствену казну затвора од 40 година. Игор се присећа и како му је тужилац рекао да не очекује максималну казну затвора јер "Тијана није довољно свирепо убијена", изјавио је Игор за Вечерњи лист.
Данас, после свега што су прошли, мисли како је основни разлог максималне казне за убицу притисак медија. Због свега тога покренуо је и иницијативу да се у Србији изгласа закон по ком би убице деце и малолетних особа били осуђивани на доживотне казне затвора.
Од почетка године у Србији нестало 500 деце. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
