Спољна политика имала је веома значајну улогу у предизборној председничкој кампањи у САД, а тако би могло да буде и са конгресним изборима који се одржавају у новембру, мада на индиректан начин.
"Избори који се одржавају на средини председничког мандата су обично одраз председникове популарности“, каже за Дојче веле Тревор Трел са Универзитета Џорџ Мејсон.
"Трампова спољна политика није добро примљена у америчкој јавности – и то је имало лош ефекат на његову популарност“, наводи он.
И док спољна политика неће бити кључна тема на конгресним изборима, резултат тих избора могао би да се на разне начине одрази на спољну политику Доналда Трампа.
Ако демократе успеју да одузму републиканцима контролу у Сенату, што није баш вероватно али није ни немогуће, наводи Дојче веле, то би им дало могућност утицаја на спољну политику.
На пример, на Трампов начин раскидања и склапања трговинских уговора, који су најважнија ставка Трампове политицке агенде.
И зато би пораз у Сенату за Трампа и републиканце био прави кошмар, оцењује се у анализи.
"Када је реч о јавном дискурсу, он би се битно изменио ако би демократе преузеле контролу над Сенатом, јер би они свакако покренули истражне поступке који би се бавили спорним потезима Трампове администрације, укључујући и промене у законским одредбама о имиграцији", каже Френсис Ли, стручњак са Универзитета у Мериленду.
Не само што би Трампова имигрантска политика била подвргнута детаљном испитивању, већ би била покренута и нова истрага у вези с оптужбама да је Русија имала важну улогу у Трамповој председничкој кампањи.
Ништа од тога не би променило правац којим се креће Трампова спољна политика, али ствари би постале сложеније и Трампу би било потребно више времена да спроводи своје одлуке, истиче Дојче веле.
У неким случајевима он би сигурно морао да размисли и о томе да ли уопште вреди улагати напоре и да ли је политичка цена коју би морао да плати како би остварио одређени спољнополитички циљ можда ипак превисока.
Овај пут се у Конгресу мењају и носиоци различитих функција повезаних са спољном политиком - шеф Комитета за спољне односе у Представничком дому, републиканац Ед Ројс, напушта функцију, баш као и његов пандан у Сенату, републиканац Боб Коркер.
Пол Рајан, председавајући Конгреса, који има и кључну улогу у конгресној спољној политици, такође је најавио да не жели више да буде на тој функцији.
Али у случају да демократе преузму један или оба дома Конгреса, свакако би много више порастао њихов утицај на унутрашњу политику.
Амерички Устав омогућава Конгресу много веће мешање у унутрашњу него у спољну политику.
Био би то пре свега крај свих надања републиканаца да ће потпуно елиминисати реформу здравственог система Барака Обаме, оцењује Дојче веле.
Осим тога, успех демократа натерао би Трампа да се с њим опходи на много умеренији начин, јер, њихова сагласност би му била потребна при одлучивању о стварима које изгледају банално, али су заправо веома битне, на пример, о подизању горње границе државног дуга.
Која земља је следећа жртва Исламске државе, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
