"Косово нису сви признали, и то је спорно питање. Због тога је важно да нагласим да у иницијативи за доношење закона која је поднета у парламенту не стоји појам - војска. Ја на то гледам као на почетак процеса трансфромације у наредних 10 година. У том периоду би требало да се реше сва спорна питања", рекао је Зилберхорн за Дојче веле (DW).
Он каже да су у Косовским безбедносним снагама (КБС) и припадници српске мањине, и да оне морају да се брину за безбедност на целом Косову.
"Овде би морао да се успостави прелазни процес, који би укључивао и интересе српске мањине, и који би укалкулисао то да НАТО и његови партнери за сада имају различите ставове. Ми морамо изабрати пут који укључује све стране и који води до убедљивог решења", рекао је он.
Упитан да ли је сада право време за успостављање војске, имајући у виду да због стаганирања српско-косовског дијалога поверење према српској мањини није баш велико, Зиберхорн одговара да немачка влада то оцењује с уздржаношћу.
"Ми наравно разумемо да се морају видети помаци у отвореним питањима, и због тога се надамо и залажемо за то да се сада успостави прелазни процес", наводи он.
Према његовим речима, КБС су професионално обучене и требало би да тај ниво одрже и подигну, како би могле да створе самоодрживе структуре.
"Томе служи и мисија међународне заједнице на Косову. У том смислу ми саветујемо и подржавамо како би се на Косову успоставиле самоодрживе структуре", наводи Зиберхорн.
Он каже да су војници Бундесвера скоро 20 година на Косову и да Немачка учествује у саветодавном и везном тиму НАТО, који саветује КБС на путу ка самосталности.
Такође, додаје, они пружају подршку у логистици и сектору санитетских служби. Што се тиче опреме, Бундесвер је на Косову оставио нека возила, када је у Призрену испразнио базе које ће сада бити преуређене у центар за технологије и обуку, додаје.
"За нас је то веома важна порука, да на темељу безбедности на Косову која је постигнута подршком Бундесвера, сада можемо да организујемо цивилну обнову и тако инвестирамо у наредну генерацију, у обуку и иновације. То значи да након војног ангажмана следи тесно цивлино партнерство", каже он.
Упитан какву би улогу имао НАТО, када буде успстављена војска Косова, он каже да НАТО води политику отворених врата, а да државе саме одлучују којим безбедносним савезима хоће да се прикључе.
"Црна Гора, најновија чланица НАТО, добар је пример у ком би правцу то могло да иде. Али, иницијатива мора да дође из наших партнерских земаља. Када се ради о Косову, ту постоје позната спорна питања о суверенитету и разјашњењу односа са Србијом. То је предуслов за такву једну одлуку", рекао је он.
Он каже да Београд и Приштина треба да дођу до заједнички прихватљивог решења, а да је Берлин, што се тиче могуће размене територија, веома суздржан.
"Нигде у Европи са тим нисмо имали добра искуства. Ми морамо спречити да се границе успостављају по етничким линијама, јер то на дуже стазе није одрживо", рекао је он.
Рат у Југославији је, наводи, показао да су различите нације тесно испреплетене.
"Ми морамо да дођемо до тога да припадници различитих нација могу да живе заједно у миру. То се не може одвојити границама и због тога не сме да дође до размене народа, већ морамо радити на томе да људи имају сигурну будућност и тамо где сада живе", каже немачки званичник.
Како је Путин побеснео због Тачија, погледајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
