Најновије

Покушај војне окупације Русије биће трагедија за цео свет! Ево кога ће Руси првог уништити

Када Путин каже да ће Руси радије у рај него у „пакао вазалства“, то значи да би покушаји сатеривања Москве у угао били трагични за цео свет, а најпре за оне који сневају о војној победи над Русијом.

Путин (Фото: РИА)

Пише: Бојан Билбија 

Ми ћемо у рај, а они ће црћи – тако је, не баш поетично, руски председник Владимир Путин, говорећи на 25. годишњем заседању Дискусионог клуба „Валдај“, оценио исход будућег нуклеарног рата.

Имао је очигледно у виду глобални сукоб са Сједињеним Америчким Државама, о чему се последњих година много говори и пише у светским медијима. И то није случајно: Украјина, Сирија, Балтик, Иран, Северна Кореја, све су то места могућег директног сучељавања најмоћнијих.

Нову дозу забринутости унела је изјава америчког лидера Доналда Трампа, да ће САД ускоро напустити Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета, потписан 1987, на врхунцу Хладног рата.

Овим споразумом биле су уништене руске и америчке „евроракете“, назване тако јер је требало да буду размештене широм Старог континента, који би се нашао у средишту атомског рата. Споразум Москве и Вашингтона означио је крај четири деценије дуге напетости, која је претила да повуче у понор и Европу и читаву планету. Сада, после 30 година, чини се да су тензије поново нарасле више него икада раније. И последње што је било потребно јесте да неко повуче радикално милитаристички корак, попут овог Трамповог.

Одговор са највишег нивоа 

Председник Путин је, говорећи на „Валдају“, нагласио да Русија никада неће бити иницијатор оружаних дејстава, укључујући и примену нуклеарног оружја. Истовремено, подвукао је да је Москва спремна да одговори на атомски напад. „Агресор мора да зна да је одмазда неизбежна. Ми, жртве агресије, као мученици доспећемо у рај. А они ће просто црћи. Зато што неће ни стићи да се покају“, појаснио је Путин, на себи својствен начин, на шта су се присутни у сали насмејали.

Међутим, то није смешно – све је више оних на Западу који стварно верују да је војна победа над Русијом могућа ако се највећа земља света најпре економски исцрпи довољно да почну да отказују њени витални системи, као што је био случај са СССР-ом. То је, наравно, опасна заблуда, на шта је указао и Путин, поручујући да су „Руси народ неустрашив“. „Ми се уопште ничега не бојимо. Када је твоја земља са таквом територијом, са становништвом спремним да положи живот за отаџбину, против тога је свако немоћан“, истакао је шеф Кремља.

То је и био својеврстан одговор Русије с највишег нивоа на све претње које стижу из Америке, укључујући и последње најаве председника Трампа. Већ је уочљив манир, пре свега из Вашингтона и Лондона, да се Москва најпре за нешто оптужи – по правилу без доказа – а да се затим против ње без оклевања покрећу најтеже мере и санкције.

Главна замисао састоји се у томе да се у ову спиралу мржње и непријатељства увуче што више држава, како би се максимално стегла омча око Русије. У последње време забрињава то што се ове мере, са економског и политичког терена, све више селе на војни терен.

Тако је Москва недавно обзнанила да САД већ групишу 10.000 војника непосредно на руским границама. Ако је за некога то мало, само нека замисли, поређане једне до других, 10.000 пари војничких цокула. То треба да буду америчке војне снаге у првом борбеном рову које би, заједно са НАТО армијама држава-домаћина, извеле почетне ударе по руској територији и припремиле терен за долазак појачања, односно главнице трупа на место сукоба.

Буздованска политика

Председник Трамп је у интервјуу америчким медијима најавио излазак из Споразума о ликвидацији ракета средњег и мањег домета (ИНФ Треатy). Реч је о балистичким пројектилима који имају домет између 500 и 5.500 километара.

Према потписаном уговору, САД и СССР обавезале су се да ће у потпуности, физички, ликвидирати све балистичке ракете копненог базирања са овим карактеристикама, што је у пракси и остварено до јуна 1991. године.

Москва је уништила 1.846 својих ракетних комплекса, од чега су половина били нови пројектила, који још нису ни ступили на бојево дежурство, док је Вашингтон ликвидирао за тачно хиљаду мање – укупно 846 својих система. Са америчке стране најважнији су били пројектили „Першинг“, а са совјетске РСД-10 „Пионир“ (СС-20 по НАТО класификацији).

Од тада САД и НАТО користе крилате ракете „Томахавк“ које лансирају са бродова и авиона, а Русија од 2015. на исти начин експлоатише крстареће пројектиле „Калибар“. Управо ова врста руског оружја највише забрињава Американце, јер су свесни да „Калибрима“, са нуклеарним пуњењем или без њега, Руси сада могу да ударе било где, док Москва претњу види у америчким противракетним системима, који по својим техничким карактеристикама могу веома брзо – од дефанзивних да се претворе у офанзивне.

Најаве раскидања Споразума из 1987. трају већ најмање 11 година. Најпре су почеле да стижу из Русије, чији је начелник Генералштаба Јуриј Балујевски још почетком 2007. истакао да Москва може да „започне преиспитивање читавог уговорно-правног система нуклеарног обуздавања“, као одговор на размештање америчке противракетне одбране (ПРО) у Европи.

У јулу 2014. амерички председник Барак Обама, у писму Владимиру Путину, први пут је с највишег нивоа оптужио Русију за испитивања крстарећих ракета средњег домета, које крше Споразум. Управо на ово Обамино писмо се прошле неделје позвао и Трамп, оценивши да је његов претходник морао да се темелјно позабави питањем изласка САД из Споразума.

Подсећања ради, Путин је пре тачно годину дана, такође на валдајском форуму, изјавио да ће, у случају изласка САД из Споразума, „одговор Русије бити тренутан и реципрочан“.

Одмах после Трампове најаве огласио се најпре заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков, оптужујући Вашингтон за „грубу“ и „буздованску“ политику. Рјабков је нагласио да се овај утисак није стекао само у Русији „већ и у многим другим земљама политика САД изазива само негодовање и неверицу“, имајући очигледно у виду Кину и све одлучнији отпор Америци председника Си Ђинпинга.

„Ако САД и даље себи буду дозвољавале да излазе из различитих међународних споразума без икаквих чврстих разлога, Руској Федерацији неће преостати ништа друго осим да предузме узвратне мере војнотехничког карактера“, нагласио је Рјабков. На то се надовезао и шеф Спољнополитичког одбора Савета Федерације РФ Константин Косачов, напомињући да избор који САД праве – може довести до рата. „Ситуација је критична“, упозорио је Косачов.

Тачно је да се и људи из руског војног врха већ годинама залажу да Москва изађе из овог споразума, истичући да им то само везује руке у све сложенијим безбедносним околностима које окружују Русију. Тачно је и да је 1970-их и 1980-их – док је припреман овај споразум који су 8. децембра 1987. у Вашингтону коначно потписали Роналд Реган и Михаил Горбачов – било великих отпора из руководства Совјетске армије.

Генерали су најбоље знали колико им такав споразум везује руке, у ситуацији кад Реган почетком осамдесетих најављује „Ратове звезда“, односно стварање свеобухватне космичке компоненте ПРО.

Тачно је и то да су Американци упорно одбијали да преговоре воде „у пакету“, односно да се увежу ПРО и ракете средњег и мањег домета. Исто као што је Обама увек одбијао да у пакету иду питање ПРО и споразум о смањењу стратешких нуклеарних потенцијала.

Москва је ипак пристала да 2010. у Прагу потпише обавезујући уговор о смањењу стратешких потенцијала (New START), али ни овај папир неће више имати никакву будућност ако Трамп оствари своје најаве о изласку из Споразума из 1987. године.

Претходно, Џорџ Буш Млађи је 2002. једнострано иступио из Споразума о ПРО (1972), којим се забрањује његова изградња, поготово у Европи. Уколико сада Трамп настави путем који су зацртали Буш и Обама, практично ће урушити до темеља цео систем тешком муком постигнутих уговора којима се осигуравала глобална стратешка безбедност и светски мир заснован на најефикаснијем инструменту – равнотежи страха.

Нова времена и нова логика у Кремљу

Постоји још једна, можда и најбитнија компонента – економска. Трка у наоружању крајем 20. века, чији је велики део била градња балистичких ракета, довела је до економског краха Совјетског Савеза.

Делује као да неко, после четири године ломљења Русије санкцијама, сада жели да јој наметне и додатни јарам, у виду изградње хиљада нових балистичких пројектила. О томе колико је СССР финансијски трпео током Хладног рата види се и из чињенице да је у периоду 1987–1991. уништио скоро две хиљаде скупих ракетних система, док су САД, које су и биле иницијатор ове трке, претрпеле упола мању штету.

Све то сведочи и о, благо речено, недалековидости совјетског руководства, али постаје јасније и зашто је војни врх био изричито против уништавања толиког националног богатства, које је могло ефикасно да штити државу од потенцијалног агресора.

Очигледно, реч је била о томе да су шефови у Кремљу имали „танку петљу“, да нису били спремни да иду до краја. Тако је било од Кенедија и Хрушчова, па до Регана и Горбачова.

Сваки пут су Американци методама блефа и застрашивања, али и стратешким стрпљењем и исцрпљивањем противника, остваривали своје циљеве. И сада би желели да примене исте принципе. У Кремљу је, међутим, завладала супротна логика.

Путин и његова екипа нигде не журе, не кукају због уведених санкција, већ траже начине за економски опоравак у сарадњи са ојачалим Истоком планете. О томе најбоље сведоче чести сусрети Путина и Си Ђинпинга. А поготово не срљају у трку у наоружању, него се фокусирају на развој нових технологија и ослањају се на свега неколико – најефикаснијих система.

Такође, много мање маре за „интернационализам“, већ темељно јачају унутрашње стубове државе и друштва. И поручују Вашингтону: градите ви у Европи шта год желите, али наше примарне мете за уништење биће сви велики градови САД и Британије. А од осталог, шта захватимо…

Како каже стара руска пословица: „На небу рај, на земљи Валдај“. То се односи на прелепо језеро у северном делу Русије, где је и Стаљин имао кућу за одмор, а Путин 2004. основао угледни форум који редовно окупља водеће светске мислиоце.

И када Путин, сада на заседању овог клуба у Сочију, каже „валдајцима“ да ће Руси радије у рај него у „пакао вазалства“ према Вашингтону, то је свакако јака порука.

Она значи да Москва више нема где да се повлачи и да би покушаји њеног даљег сатеривања у угао били трагични за цео свет – а пре свега за оне који сневају о војној победи над Русијом.

Путин на Трампову „политику буздована“ одговара чувеном, библијском изреком Александра Невског: „Ко код нас са мачем дође, тај ће од мача и погинути.“ И то, додаје Путин, толико брзо, да „неће ни стићи да се покају“. Ништа није смешно.

Док вежба НАТО, вежба и Русија са друге стране распоређивање Искандера- М. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Печат

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube