Најновије

ЗАСТРАШИВАЊЕ РУСИЈЕ: Ситуација у Европи почиње да подсећа на предратну, ратне операције су већ...

Ситуација у Европи почиње да подсећа на предратну. Неки би додали да су ратне операције већ започеле, али да се супротстављене стране још увек не сукобљавају директно.

Немачка војска (Фото: Јутјуб)

С једне стране, то је локални конфликт на „линији додира“ НАТО-а и Русије у Донбасу, а с друге, све чешћи и већи војни маневри – готово на самој граници Русије. Ни Москва више не остаје дужна. Њен државни врх и Генералштаб, осим што последњих година улажу огромна средства и развијају најсавременије борбене системе, предузимају и озбиљне припреме за рат против НАТО-а. Више то нико и не скрива – ни на Западу, ни на Истоку. И недавно упозорење кинеског председника Си Ђинпинга својим војницима – да морају да буду спремни за оружани сукоб – такође сведочи да су се светске прилике озбиљно заоштриле.

Разлози за то могу бити различити, зависи од угла посматрања. Западни аналитичари, поборници либералне демократије и адвокати америчког „просветљеног хегемонизма“, рекли би да су разлози за милитаризацију Европе и припрему јавног мњења за сукоб – руска агресија у Украјини, планови Москве за стварање „православне империје“ и удар на западне вредности. Другим речима, пошто Русија „планира“ агресију на Европу, САД и савезници морају то да спрече размештањем „демократских снага“, односно војних потенцијала. Или једноставније: пошто „знамо“ за агресивне руске планове, учинићемо оно за шта оптужујемо Москву да о томе размишља – окупираћемо исток Европе и донети слободу, демократију и благостање. Све то лепо звучи, изречено језиком НАТО пропаганде.

Проблеми у необјављеном рату

Али недавно завршени НАТО маневри у Норвешкој „Тридент Јунктур“ открили су и другу страну највећих вежби западне алијансе последњих година (50.000 учесника из 50 држава). Норвешке власти добиле су око 500 тужби током боравка углавном америчких војника алијансе. Највише пријава стигло је од фармера којима су „ослободиоци“ тенковима и борбеним возилима погазили њиве и поседе. Ваљда Норвежанима нико није објаснио „правила ратног стања“, као и то да слобода има своју цену. Заборавили су, изгледа, да у случају сукоба, војска има право да уништава и конфискује све што јој падне подруку, па су тенкови залутали у орање тек благо подсећање на истинитост старе пословице: „Ко не храни своју војску, храниће туђу“.

Недавно објављени списак „Бизнис инсајдера“ од 25 најјачих европских армија на то и указује. Прва је Русија, друга Француска, а трећа је Велика Британија. Последња Белгија, иако има годишњи војни буџет од преко пет милијарди долара, нема ниједан тенк. Зато Европа изнајмљује војне потенцијале од САД, а то није јефтино. У праву је председник Доналд Трамп када захтева од Европљана да повећају издвајања за одбрану, која се затим преливају у буџет САД и на рачуне компанија америчког војноиндустријског комплекса. Зато је француски председник Емануел Макрон недавно затражио да ЕУ формира сопствену армију, знајући да би у том случају његова земља постала главна војна сила и да би узела добар део „одбрамбеног колача“. Бурна Трампова реакција на ове идеје показала је да ће Европљанима бити потребно много храбрости и јединства да се отарасе америчке „заштите“.

Да су амерички планови, суштински, уперени против Русије и њене потенцијалне стратешке сарадње с Европом, не треба много памети да би се разумело. То је, својим речима, објаснио и шеф међународног штаба НАТО-а, генерал Јан Брукс. Како је истакао, НАТО ће се суочити с проблемима у отвореном војном сукобу с Русијом, због слабе покретљивости и спорости армија европских држава. НАТО генерал се чак није ни оградио да говори хипотетички. За њега је сукоб већ почео и он, као војник, указује на проблеме у овом необјављеном рату. Да је ово мишљење већ дубоко укорењено на Западу, види се и из речи два званичника из Норвешке, земље домаћина маневара „Тридент Јунктур“. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг „умиривао“ је Москву речима да државе попут Русије немају основа да сматрају да алијанса, изводећи војне вежбе, жели да испровоцира нека узвратна дејства. Међутим, његова колегиница, норвешка премијерка Ерна Сулберг, недавно је у Берлину указала не неопходност предузимања мера за „застрашивање Русије“, као што су, на пример, велики војни маневри. И коме сад Руси да верују – Сулберговој или Столтенбергу? Или генералу Бруксу?

Овом последњем је званична Москва упутила оштру осуду, наводећи да је штетно да долива уље у ватру. Како пише у саопштењу Владе РФ, „данашњи дан диктира обема странама неопходност да се уздрже од оваквих изјава“. Осим тога, Москва наводи да се иза бучне реторике шефа међународног штаба НАТО-а крије намера да се повећа финансирање алијансе. „Европа, слушајући речи представника НАТО руководства, осетиће се незаштићеном и сама ће почети да говори о новцу“, истиче Влада Русије. 

Вашингтон нуди своју робу

И ту, заправо, долазимо до другог разлога за овакво заоштравање ситуације у свету. То је, свакако, новац. Суочени с озбиљним економским тешкоћама којима се не назире крај, и с енормним увећањем задужености држава и компанија на Западу, многи би сада – попут коцкара који губи – желели да преврну сто с картама. Свесни да ће то довести до обрачуна, надају се да ће у општем метежу њихови противници извући дебљи крај. И да ће дугови бити поништени. У томе наилазе на подршку оних који немају шта да изгубе, јер су и сами дужни преко главе, као и бројних авантуриста којима су годинама позајмљивали (туђи) новац без покрића. Иако грубо представљена, ова слика можда најбоље дочарава актуелни тренутак.

Гурајући Европу у сукоб с Русијом, а све више и с Кином, Вашингтон може да буде само на добитку. Прво, тако чува и јача своје политичко, војно и економско присуство у Европи, што је кључно за опстанак САД у статусу суперсиле. Друго, тиме слаби и Европљане, Русе и Кинезе, своје највеће конкуренте. Треће, нуди своју робу, пре свега наоружање и енергенте, као и услуге – војну и политичку заштиту. Све се то продаје под фирмом слободе и демократије, као једине бране ретроградној и агресивној Русији. И све то звучи добро, док уобичајено звецкање оружјем не прерасте у злокобни звекет хиљада дугих цеви, тенкова и авиона, на самој руској граници.

Тада се из НАТО-а зачуде када руски председник Владимир Путин поручи да ће агресори бити послати право „у пакао“ и да неће стићи ни да се покају. Или се веома увреде када открију да су њихови џи-пи-ес системи на вежби у Норвешкој масовно отказивали, као и недељу дана раније у Финској, па и за то окриве Москву. Фински премијер Јуха Сипила сматра да иза овог „напада“ може да стоји Руска Федерација. Јаке сметње на навигационој апаратури, ако иза тога стварно стоји Русија, само су мала демонстрација онога са чиме би се „споре и непокретне“ европске армије суочиле у „отвореном војном сукобу“ с Москвом. То говори у прилог упозорења из руске владе да не треба доливати уље у ватру.

Претећа "Украјинска искуства"

Они који желе да застрашују Москву требало би да се присете речи америчких инструктора из Украјине, да не би и сами били застрашени када се с Русима сретну очи у очи. Американци су изнели забринутост због онога што су видели у Донбасу – рекавши да се војници западних војски нису никада соучили са тако нечим. Имали су у виду украјинска искуства у сукобу с проруским снагама и да је неопходно да из овог конфликта извуку озбиљне поуке. Ако то изговоре људи који су провели године у Авганистану, Ираку и другим ратним жариштима, сусрећући се с талибанима, Ал Каидом и Исламском државом, онда се треба запитати о чему се ради.

Да ли је то брзина премештања, опкољавања и изненадних удара које су Руси демонстрирали, или је реч о технолошким достигнућима, попут поменутог искључивања комуникација и џи-пи-еса? Или све то заједно и још понешто? За хиљаде украјинских војника, припадника формално осме по снази европске армије по рејтингу „Бизнис инсајдера“, који су изгубили живот у покушајима да заузму Донбас против „примитивних побуњеника“, то више и није битно. За Европљане који би, мислећи да су на безбедној раздаљини, хтели мало да „застрашују“ Русе – још увек јесте.

Прочитајте ОВДЕ ко се пита какву игру игра Русија у Авганистану?

Извор: Печат

Бонус видео

Милан Видојевић - Живимо као робови дубоке државе и новог светског поретка!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Европа се диже против Америке?

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube