Најновије

СРБИЈА ЗЕМЉА ВЕЛИКИХ МОГУЋНОСТИ:Србија добија менаџере пожара и других елементарних непогода

Бригу о заштити од поплава, пожара и других елементарних непогода преузеће ускоро општински менаџери за ванредне ситуације. О стању цивилне заштите они ће бринути професионално, а мораће да испуњавају и стручне услове за овај посао. Менаџере за “не дај Боже”, али и формирање служби за ванредне ситуације у свим местима Србије са више од 50.000 становника предвиђено је изменама Закона о ванредним ситуацијама.
Mенаџери (Фото: Фотолиа)

Mенаџери (Фото: Фотолиа)

Нови пропис је у завршној фази усаглашавања са министарствима, а са почетком јесени требало би да буде упућен у Владу Србије. Од њега се очекује да, после лањских катаклизми у Обреновцу, Текији, Крупњу, Сурдулици и Краљеву уведе ефикаснију заштиту живота људи и имовине. У случају елементарне непогоде убудуће ће бити могућа присилна евакуација, а на поплаве и пожаре реаговаће радне јединице цивилне заштите које ће бити формиране. Права и дужности субјеката одбране биће прецизније дефинисана, а јасније ће бити одређен и положај општине и дужности њихових челних људи. Кључна промена после усвајања измена и допуна Закона о ванредним ситуацијама биће успостављање система заштите и спасавања као дела јединственог система националне безбедности. Новине подразумевају: одговорност у спровођењу превентивних мера, подизање капацитета кроз адекватније финансирање, што ће омогућити нови закон о финансирању локалних самоуправа који је у припреми, као и увођење телефонске линије 112. У сектору за ванредне ситуације МУП Србије напомињу да су измене закона донетог 2009. године највише инспирисане искуствима стеченим током борбе са воденом стихијом 2014, које су показале и добре и лоше стране постојећег система цивилне заштите. “Показало се да је најслабија карика у ланцу организације првентива. Циљ ових измена јесте својеврсна професионализација ове сфере. Намера нам је да цивилну заштиту преузму обучени професионалци, али и да успоставимо систем одговорности за све који се не придржавају слова прописа”, напомињу у Сектору за ванредне ситуације. Ово питање је утолико значајније јер МУП планира да број припадника система цивилне заштите са приближно 1.000, колико их је данас, у следећих неколико година повећа на 4.000. Оволики број спасилаца и ватрогасаца требало би да помогне држави да се успешно носи са ћудима природе. “Предвиђено је и постојање самосталног буџетског фонда за ванредне ситуације. Њега би требало да финансирају привредни субјекти који се баве делатностима које могу бити ризик или претња за систем цивилне заштите. Такве су, рецимо, компаније које се баве производњом или складиштењем опасних материја”, кажу у МУП. Овај фонд увео би стабилније финансирање цивилне заштите, а не би оптеретио грађане. Тако набављен новац пуно би значио за опремање Сектора за ванредне ситуације и осталих у систему заштите и спасавања, али и за набавку потрошних средстава приликом гашења пожара или интервенција у поплавама, набавку заштитне опреме... Како само једно ватрогасно возило кошта око 150.000 евра, на новац из фонда рачуна се као на инфузију прекопотребну систему цивилне заштите.
Прочитајте још:Умро Миле МркшићБиће како ММФ каже
Извор: Б92
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube