Најновије

ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ НИЈЕ ШТЕТАН ПО ЗДРАВЉЕ? НАТО нас у Београду убеђује да им приступимо

Директорка Центра за евроатланстке студије Јелена Милић казала је данас да, ако српско друштво жели чланство у ЕУ, као и евроатлантске интеграције, онда ће подржати и решење у договору Београда и Приштине које ће Србију оставити на путу евроинтеграција и обезбедити јој даљи развој.

НАТО бомбардовање СРЈ (Фото: Јутјуб)

Милић је на отварању 6. Београдске НАТО недеље истакла да евроатлантске интеграције региона, и земљама у региону и Србији, као и евроатлантској заједници, морају бити примарни циљ и да се овогодишња НАТО недеља одржава у врло динамичним околностима, чак и за регион Западног Балкана, који се налази у битном историјском тренутку.

"Један од кључних циљева овогодишње НАТО недеље је да омогући што тачнију актуелну процену безбедносне ситуације у региону, анализирајући разне могуће сценарије", каже Милић.

Навела је да западна међународна заједница сматра, као и руководство Србије, да је време да Београд и Приштина постигну коначно историјски, мултидимензионални споразум о нормализацији односа, који би обема страна омогућио да се коначно више фокусирају на европске интеграције.

"Такав споразум би помогао и другим земљама Западног Балкана и нашим евроатлантским партнерима за заједничко проналажење одговора на безбедносне изазове, друштвене и политичке изазове, а допринео би и учвршћивању мира и стабилности у региону", истиче Милић.

Сада је, према њеним речима, потребно обратити пажњу да приликом процеса доласка до тог решења кампање дезинформација које долазе и из споља и из унутра не однесу превагу над чињеницама.

Према њеним речима, решење које би допринело развоју Србије, допринело би и косовским институцијама које тврде да су посвећене европским интеграцијама.

"Летос се почео примећивати нешто флексибилнији приступ у подршци проналажењу решења за нормализацију односа између Београда и Приштине, а пре свега САД, и то решења у којем Србија не би изгубила све", навела је Милић.

Додаје да многи који су интензивно критиковали ЕУ за стабилократију, сада страхују од стварања једноетничких држава у случају споразума Београда и Приштине и истиче да је то апсурдно.

Она је рекла да је пред Србијом још много тога, јер вуче и даље проблеме из прошлости, али има и доста ствари које је Србија до сада одрадила, као што је то да је до сада отворено 14 преговарачких поглавља, да у мултинационалним операцијама учествује скоро 300 припадника ВС, да су одржане и заједничке војне вежбе са НАТО-ом...

"Савезништва су тешка, али Србија мора то да разуме и у тренуцима када није лако, али то подједнако важи и за земље региона и међународну заједницу и оне морају показати више вере у себе и радити на томе да се споразум између Београда и Приштине не злоупотреби", закључила је Милић.

Пшчел: Нема доказа штетности осиромашеног уранијума

Роберт Пшчел из Одељења за јавну дипломатију НАТО рекао је данас да је дебата о утицају осиромашеног уранијума на здравље људи у реду, али да је потребно засновати је на чињеницама.

Упитан за последице НАТО бомбардовања у Србији и последице по здравље грађана Србије, он је на НАТО недељи навео да осиромашени уранијум "користе неке земље у одређеним ситуацијама" и истакао да не постоји међународна забрана за његово коришћење.

"Од 1999. године ми узимамо та питања веома озбиљно. Основали смо посебан комитет НАТО, у којем су учествовале и земље региона, представници УН, ОЕБС-а и закључци тог тела су били да нема доказа штетности осиромашеног уранијума на здравље људи. У том тренутку није било доказа, а колико знамо не постоје нови докази", каже Пшчел.

Матић: У Србији постоје два крајње супротстављена гледишта

Директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Горан Матић је упознао саговорнике да је у Скупштини Србије формирано тело које се бави овим питањем и које је ступило у контакт са телом у Италији које је такође испитивало колико је осиромашени уранијум утицао на здравље италијанских војника који су учествовали .

Према његовим речима, у Србији постоје два крајње супротстављена гледишта по том питању.

"Имамо крајње негативан и крајње позитиван став, имамо стручњаке који кажу да је катастрофална слика и други који кажу да није. Тек после свеобухватнијих студија моћи ћемо о томе да знамо нешто више", казао је Матић и додао да је то донекле и потенцирање проблема из деведесетих година, што може знатно уназадити односе са НАТО, какви год да буду резултати студије на крају.

В.д. помоћник министра спољних послова Србије Бранимир Филиповић је казао да је добро да се сагледају последице и да се онда да виђење, да је чињеница да постоје различита гледишта, али да је важно пустити Комисију да ради, а да се са друге стране настави сарадња са НАТО-ом и постигну заједнички циљеви.

"Нато бомбардовање се не може заборавити, сви имамо негативна искуства, то су трагични догађаји који не могу да се забораве, али у нашем заједничком интересу је да идемо корак даље разматрајући питања за будућност, не заборављајући прошлост", казао је Филиповић.

Један од пројеката сарадње са НАТО и поверилачки фонд за уништавање вишка муниције

Скренуо је пажњу на добар потенцијал за сарадњу Србије и НАТО и навео пројекат Програм за мир и безбедност, у којем је до сада преко 20 пројеката реализовано.

"Војна сарадња није блиска, али цивилна сарадња може бити ", казао је Филиповић и додао да је један од пројеката сарадње са НАТО и поверилачки фонд за уништавање вишка муниције.

Према његовим речима, то је у интересу Србије, јер елиминисана је опасност, оспособљавају се капацитети за те активности, а пројекат има и безбедносне и комерцијалне ефекте.

Војна вежба "Србија 2018" без преседана

Осврћући се на заједничке пројекте Пшчел је издвојио Војну вежба "Србија 2018", за коју је навео да је без преседана и да је Србија била амбициозна да се што боље припреми за ту вежбу и докаже да може да учествује у Мисијама УН.

"Доказала је да је спремна да обучава ирачке војнике, а разлог обуке у Ираку је тај што разматрамо различите начине да се боримо против тероризма и захвални смо на српском доприносу", казао је Пшчел.

Маринковић: Статут Интерпола познаје само пријем чланица УН 

 Потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић каже да би пријем такозваног Косова у Интерпол био преседан, наводећи да би то угрозило стабилност региона.

Маринковић је Танјугу у оквиру 6. НАТО недеље у Београду казао да питање потенцијалног учлањења тзв. Косова не представља само безбедносно питање већ је, каже, реч и о поштовању међународног права.

"Зна се да Интерпол у свом статуту подразумева пријем само оних земаља које су признате од стране Уједињених нација", подсећа Маринковић и додаје да Србија спроводи дипломатске активности да до тога не дође, јер, како каже, на тај начин се штити земља, али и стабилност региона.

Маринковић на питање о дијалогу Београда и Приштине одговара да очекује да коначно албанска страна почне да поштује оно што је већ потписала у оквиру Бриселског споразума.

Он подсећа да је, с друге стране, Србија кредибилан партнер међународној заједници и свима који желе мир и дијалог.

"Очекујемо да Приштина поштује оно што је потписала и да утиче да српски народ на КиМ буде безбедан", рекао је Маринковић истичући да ће Србија инсистирати на очувању територијалног интегритета и суверенитета.

Фабрици: Састанак Вучића и Тачија важан као део процеса

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је данас да је веома важан састанак председника Србије Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу који ће се одржати вечерас, али и да није кључан, већ да је део процеса који је битан.

"Важно је да се тај састанак одржава и да су обе стране показале преданост да се процес настави и да наставе да разговарају уз помоћ високог представника ЕУ", казао је Фабрици на панелу "Процена стабилности и безбедносне ситуације на Западном Балкану, укључујући постигнућа и шансе политика ЕУ и евроатлантских интеграција", у оквиру шесте Београдске НАТО недеље.

Конзистентан део наше политике према Западном Балкану јесте проналажење решења за Косово, казао је Фабрици и навео да је потребно свестрано решење, свеобухватни договор који би био основа за будућност.

"Србија треба да посматра будућност са оптимизмом који ће се постићи регионалном сарадњом и верујемо да договор Београда и Приштине неће бити само будућност за те две земље, већ ће бити добар пример и степен који треба постићи и за друге земље региона", навео је Фабрици.

Фабрици је истакао да ЕУ не жели да НАТО-ом замени Унију и наводећи да ће НАТО поштовати неутралност Србије, навео да ће и ЕУ то поштовати, као и да су срећни да виде добру сарадњу Србије и НАТО-а, која је гарант сигурности у региону.

"Србија и ЕУ могу и раде заједно и мислим да Србија доприноси нашој заједничкој безбедносној политици, као једна од шест земаља које су дале највећи допринос у нашим мисијама", казао је Фабрици и додао да ће Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ прогресивно се усклађивати са политикама Унијама, јер је потребно да оствари додатне напоре.

ЕУ је свесна потребе да изгради стуб на који ће се Европа ослањати, али то нећемо радити сами, већ ћемо радити и са НАТО, са којим смо тек у последњих неколико година почели да сарађујемо у области одбране, казао је Фабрици.

Сигурност ЕУ је везана са сигурношћу и стабилношћу региона Западног Балкана, рекао је Фабрици и додао да је напредак у региону направљен, али да још није завршен, те да постоји низ кључних изазова са којима се треба суочити.

Фабрици је цитирао део Стратегије ЕУ за Западни Балкан у вези безбедности и навео да је чланство земаља региона у ЕУ инвестиција у сигурност ЕУ, снажне ЕУ засноване на заједничким вредностима.

Како је навео, цео регион се креће напред и то је велики сигнал за ЕУ, који доноси наду, јер би сви више волели да извозе стабилност, него да увозе нестабилност.

Остајући у безбедносној области постоји област која се тога искључиво тиче, а то је борба против тероризма, борба против насилног екстремизма, насилног и сајбер криминала, рекао је Фабрици и додао да се резултати у тим областима полако постижу.

"Ви на Западном Балкану треба да радите као и ми у ЕУ, у складу са својим могућностима са својим партнерима и то нарочито са НАТО", казао је Фабрици и додао да се највише ради на свеобухватној безбедности.

Шта Србија тражи од КФОР-а, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Италијански војници на Космету умиру од осиромашеног уранијума

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА