Најновије

ЛАУШЕВИЋЕВА ИСПОВЕСТ О СЕКСУ У ЗАТВОРУ: Медицинска сестра се изненада појавила, гурнула ме и свукла ми тренерку...

Жарко Лаушевић је у трећем роману „Све прође, па и доживотна“ објавио затворенички дневник из Забеле где је провео две и по године, у који је премештен из црногорског затвора у Спужу, у коме је био 25 месеци.

Лаушевић (Фото: Јутјуб)

Он је између осталог описао и сексуално искуство из затвора, које, како каже, је хтео да заборави, али је ипак одлучио да запише у дневнику, а потом изда у књизи. Шта се тачно десило, прочитајте у делу који је објавио Блиц, а у књизи је насловљен као “Милан Ерак Ећко”.

“Било је то пре неких две и по године. Централни затвор у Београду. Можда најтежи период мог дотадашњег робијања. Ипак, једна ноћ је била другачија. Нисам то и желео на ове странице. Хтео сам да заборавим. Било је то негде око моје славе, Ђурђевдана.

Она, та медицинска сестра, ме је, дан-два раније, молила за аутограм… Била је ноћ. Ноћу и сестре морају да дежурају. Ако неком позли.

Био је мој колега у самици број 5. Милан Ерак – Ећко. Није му било добро. Мене је дозивао. Ја сам, по кућном реду, морао да ћутим. Одазвао сам се, ипак. Прво је дошао дебели командир Гојко, са пискавим гласом, да ми објасни да „ники брат де ми не помага ако још једне писнем”.

Покушах да објасним – то је мој… пријатељ, болестан…

“Ма, ће ви се напоскачем на мајке, ни Радоман ће ве не извади!”

“Жаре…”, чујем поново Ећка. Почиње да ми не бива добро. Мој рођени брат је четврта ћелија поред моје. Иза њега Ећко. Даље је неки Ећков саучесник, Станковић. Дрога, нажалост. Нешто морам. Почињем да… плачем. Искрено.

Тихо. Испрва. Нико ме не чује. Морам гласније. Трећа година глуме, пети семестар. „Ако мислите да се видело то што сте сад урадио, то напишите у програму представе. Иначе, то нико није ни видео, ни чуо!”, чујем Мињу Дедића, нашег професора. (Миња је без изузетка персирао људима, али је глагол у прошлом времену стављао у једнину – “Јесте Ви имао секс у скорије време?”)

Морам боље. Почињем да јецам. Гласније. Нема одазива. Ећко исто јечи. Морам јаче од њега. Јесам ли хтео и бољи глумац од њега да будем? Сетих се те “Окупације у 26 слика”. Страшан је био. Јаучем гласније, позоришније од њега…

“Е, са’ ће падме тепање, чујем командира Гојка из ходника. Мислим се, добро је, сад ће пискави дебели Гојко да ме изудара, пребије. Нешто сам ипак, ето, као комуниста тридесетих, урадио за свог затворског друга, за колегу.

Покушао макар, нисам га издао! Чекам, чујем неко дошаптавање, па одмах затим кораке. Чудно одзвањају. Отварају се врата. Жмурим, ко пизда. Савијен сам у пози у којој је ваљда требало да ме затекне „јужна пруга”, да стварно изгледа да ми није добро. Са главом надоле. Са погледом у под. Тишина.

Чекам пендрек. Ништа. Мало подигнем „сузни” поглед – видим женске кломпе! Гледам зглобове изнад кломпи. Једино у шта сам сигуран је да Гојко и поред пискавог гласа не би носио то врсту обуће.

Полако подигох поглед. Нисам ја имао много времена. Јесам ли имао избора? Спустила се, гурнула ме и свукла ми тренерку. Лежим на хладном бетону док медицинска сестра креће да ме орално наговара. А претходно сам имао захтевну драмску сцену “са све плакање и кукање”.

Сцена је као у мало горим порно-филмовима. Размишљам, где ли је командир? У оним најгорим порнићима он би сад наишао и прикључио нам се. Надам се да неће. Не! Не могу. И сама помисао да бих могао “у тројка с пискутави дебели Гојка” потпуно ми сахрањује либидо.

“Не свиђам ти се?”, прошапута. Има лепе, здраве зубе.

“Мом пријатељу у петици треба помоћ.”

“А теби, шта теби треба?”, пита ме шапатом почех себе да убеђујем да у ствари уопште није ружна. Kад је и последња одбрана мог тела пала, пристала и устала, села је на мене и као да је на неком егзотичном месту са свим временом овог света, почела је лагано да се љуља и уздиже. Једно време ми је обема рукама притискала уста. Мислио сам да је то додатно узбуђује, алл сам касније схватио да се бојала да нас не чује командир, или можда мој брат.

“Шта то се тамо догађе!” писну из дубине ходника.

“Терапија, командире!”, одвоји се нервозно од мене.

Да, дала је Ућку неки бенседин, после. И није била срећна, мада мислим да и није очекивала брак од мене ни пре нити после овог секса без срећних завршетака. Не бих се ни ја нешто радовао поновном сусрету.

Те ноћи сам, прећуткујући ову сцену записао у Дневнику:

“Уметност не чини лкуде бољим, само неспособнијим да се супротставе реалности. Kад се спусти завеса након тог привида, постанемо још неотпорнији на вирус живота. Не, нисам се самозадовољавао, после.

Док су протестовали против власти, снимљен жесток секс на тераси. Тај снимак можете погледати ОВДЕ.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Интервију са Лаушевићем

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube