”Наш одговор мора да буде војни, морамо да ударимо торпедима и да им потопимо пар патролних бродова”, изјавио је Алексеј Журављов, потпредседник одбрамбеног комитета руске Думе, у вези са отимачином руског танкера ”Маринери” коју је извела америчка војска. ”Тај танкер је пловио под нашом државном заставом, тако да је ово у суштини једнако као и да су напали нашу суверену територију.”
Журављов је само један од небројених гласова у руској јавности који захтевају кудикамо оштрији и достојанственији однос званичне Русије према Америци и нарочито Доналду Трампу. Издвојио сам га зато што смо нас двојица одавно истомишљеници по најважнијим питањима: доња слика настала је у јуну 2022. године у околини Доњецка, на положајима ”Пјатнашке” према тада још неосвојеној Адвејевки; том приликом Журављов је, поред спремности да се - за разлику од неких других руских званичника - појави у близини борбених дејстава и пружи личну, непосредну подршку руским војницима, показао и велику наклоност ка Србима, између осталог и тако што ми је у камеру изговорио ”Нас (Руса) и Срба - 200 милиона!”
Журављов дакле само наглас прича оно што данас мисли буквално сваки руски родољуб: доста је било са попуштањем Американцима. Не само што је ружно, него је и веома штетно, јер Американци сваку уздржаност схватају као слабост, а слабост је нешто што их увек подстиче на нова и нова иживљавања. Одлучан одговор руске војске - подвлачим: војске! - једино је што има икаквих изгледа да уразуми каубоје.
Да ли руска војска има снаге за такав одговор? Уверен сам да има. Насупрот ”истини” коју нуде имбецили попут Србија Глобал, руска војска је у Украјини у протекле три године (после повлачења из Херсона) добила све до једне битке: Бахмут, Авдејевка, Селидово, Курахово, Покровск, Часов Јар... И све то је остварила у условима бројчане изједначености са непријатељем, којем је оружје достављао целокупан Запад.
Америка, наравно, није исто што и Украјина. Али, колика је заиста моћ америчке војске? То, вероватно, нико не зна. Могуће да ни сам Пентагон нема реалну представу колики су конвенционални домети њихових оружаних снага, јер исте никада у историји нису биле на неком сложенијем испиту. Много пута су каубоји показали изузетну способност да окршаје са вишеструко немоћнијим противницима заврше брзо и убедљиво. Такође и да, ако им одговара, могу да отаљавају дуготрајне сукобе тако да гро губитака сноси друга страна - али и то су испробавали само тамо где су били изразито надмоћни, нпр. у Авганистану и претходно у Вијетнаму. Како би се снашли када би их опаучило нешто што је упоредиво са њиховим арсеналом, ако не и снажније, то у овом тренутку можемо само да нагађамо.
Путин и његов кабинет можда су до сада и имали разлога да избегну снажније одговоре на америчку дрскост. Али, ако и отимачина ”Маринера” прође без прикладне реакције Москве, неминовно је да ће руски председник изгубити углед у очима свог народа. Оног истог народа којем је управо ова владајућа постава обећавала да ће заштити не само руске интересе, него и национално достојанство.
Можда и није без значаја то што се цела ова драма одиграва баш на православни Божић. Што бисмо ми Срби рекли: Бог на небу, Русија на земљи. И то је нешто што смо Журављов и ја углас изговорили пре три и по године.
Христос се роди!
Извор: Правда
