Најновије

САНКЦИЈЕ ЗА ПУТИНА, ШТЕТА ЗА СРБИЈУ: Трула јабука је симбол српског извоза

Када је пре четири године Запад казнио Русију, очекивало се да ће наша земља профитирати на руским санкцијама. Међутим, српски извоз је 2014. године пао за три одсто, а следеће године се стрмоглавио за скоро 30 процената, да би тек са опоравком рубље почео да расте.

Путин и јабуке (Фото: РИА Новости)

Санкције. Драматичан пад рубље. Колапс цене нафте. Најгори економски сценарио Русији се догодио 2014. године. Владимир Путин, председник Руске Федерације, изјавио је тада да санкције јесу штетне, али да оне нису главни разлог пада руске економије.

"Нити су то други проблеми, повезани са инфлацијом. Главни разлог је пад цена на светском тржишту, наших традиционалних извозних производа као што су нафта и гас", рекао је Путин.

Једино горе што је могло да погоди руску привреду је рат. Да ли, четири године од увођења санкција, ратне игре око Крима могу да буду увод у нову економску драму? И то таман када руска привреда другу годину заредом бележи позитивне стопе раста?

Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, каже да је Русија добро реаговала на санкције које је увео Запад.

"Такође су увели санкције на прехрамбене и на пољопривредне производе и на многу другу робу свима онима који су њима увели санкције. И одреаговали су правилно. Кренули су да развијају домаћу привреду", објашњава Поповић, који добро познаје руско тржиште.

А како су руски привредници своје пословање прилагодили кризном сценарију најбоље показује наслов америчке агенције "Блумберг" – "Путин више не увози јабуке, већ саднице овог воћа".

"Осим јабука, које сте већ споменули, код нас је почела да се развија потпуно нова практична индустрија и пољопривреда је на новом нивоу", каже Михаил Дељагин, директор московског Института за проучавање глобализације.

Граде се нови стакленици, али се развија и производња сира. И то на нивоу који раније није постојао, нити је могло да се наслути да ће се ствари тако развијати, додаје Дељагин, који је у Београду протеклог месеца боравио као гост Института за европске студије.

У Русији важи за једног од највећих критичара либерализма. Некадашњи члан економског тима Бориса Јељцина и данас је политички активан. Саветник је лидера опозиционе "Праведне Русије" Сергеја Миронова. У његовим економским анализама бројке не мањкају. Али, ни сарказам и иронија.

Америка профитирала на руским санкцијама

"Украјинцима су рекли – срушите своју економију, платићемо вам за то. И они су срушили своју економију. А онда им је речено – извините, ми смо се предомислили", каже Дељагин.

Намера Америке је била да, увођењем санкција, казни Русију, а помогне Украјини. Ако се данас погледају макроекономски подаци, ко је запаво овим санкцијама кажњен?

Штефан Хофман, немачки инвеститор у Белорусију, објашњава да санкције нису погодиле само Русију, већ и европску економију.

"Немачке компаније посебно нису срећне због тога. Али сви ми знамо зашто су санкције уведене. Јер морао је да уследи одговор на руску агресију на Украјину", каже Хофман.

Да су земље Европске уније (ЕУ) највећи губитници руских санкција, сматра и министар Ненад Поповић. Убеђен је да је Русија највећи добитник санкција.

"Јер је успела да за ове три-четири године заиста консолидује своју пољопривредну производњу, да поверује у себе и да схвати да исто тако одличне сиреве, кобасице, пршуте могу да производе и на Уралу, у Москви, Санкт Петербургу и у другим градовима", додаје Поповић.

Занимљиво је, међутим, ко је профитирао од руских санкција. И Америка је на списку добитника. Подаци показују да амерички извоз у Русију расте. Од почетка године већи је за осам одсто.

"Други добитник који би могао да искористи ову ситуацију са санкцијама је заиста Република Србија. Наши пољопривредници у овом периоду имају могућност да што више заузму позиције на руском тржишту. Говорим о прехрамбеној и пољопривредној производњи. Да искористе ту немогућност европских брендова да допру на руске полице", каже Поповић.

Србија пропустила прилику да заради

Сличну аргументацију смо од државних званичника слушали и пре четири године. Очекивало се да ће Србија профитирати на Споразуму о слободној трговини са Русијом и да ће бити добитник руских санкција. Шта смо, међутим, имали као резулат?

Те 2014. године српски извоз је пао за три одсто и износио око милијарду долара. Следеће године се стрмоглавио за скоро 30 процената. Зашто Србија ни овога пута није пропустила прилику – да пропусти прилику?

Ненад Поповић одговара да је неколико разлога за то.

"Ја морам да кажем и данас, поред санкција које је Русија ставила на пољопривредне и прехрамбене производе, ви често можете да нађете велики број производа ЕУ на руским полицама у руским продавницама. Јер има много шверца. И Европљани су у том смислу заиста иновативни и налазе начин како да доспеју на руско тржиште", одговара Поповић.

Они који у Русију извозе кажу да је, једним делом, паду српског извоза у Русију кумовао драматичан пад рубље. Најнижи ниво рубља је достигла почетком 2016. године када је један долар вредео чак 82 рубље. Пре санкција долар се куповао за 33 рубље, а данас вреди 66 рубаља. А како то изгледа преведено у паре објашњава један од највећих српских извозника у Русију.

Те године, ми смо достигли неки рекорд у извозу у Русију и он је био близу осам милиона евра, каже Драгољуб Вукадиновић.

"Тај део санкција се одразио на девалвацију рубље и рубља је са неког односа 40 рубаља за један долар на крају године завршила на 60 рубаља за долар. То вам је пад за око 50 одсто. И у тој години изгубили смо око 1,5 милиона евра. Нормално, онда је дошло до пада промета. А с обзиром на то да плате руских грађана нису расле, дошло је до њиховог осиромашења и ми смо ишли са неким попустима или са ценама нижим него што јесу", присетио се Вукадиновић тог периода.

Трула јабука, симбол српског извоза

Ипак, није само курсна листа била узрок пада нашег извоза. Руска служба за фитосанитарни надзор је неколико пута током протекле четири године забрањивала увоз српских производа. Последњи пут то се догодило пре неколико дана. Сремска млекара је на руско тржиште извозила украјинске производе са српском декларацијом. У гајбицама су се назад у Србију ове године враћале заражене крушке, брескве и нектарине. Претходно је у Орловској области, у централном делу Русије, пронађено је 13 тона заражених јабука.

"Могу да кажем да у руским супермаркетима на све стране виђам српске производе", каже Михаил Дељагин. Тако да Србија јесте искористила те санкције, додаје он.

"Али недовољно, не као што је то учинила Белорусија, с обзиром на то да њихових производа има више него српских. У московским продавницама имамо белоруску океанску рибу, белоруске шкампе, белоруске ракове. С обзиром на то да Србија исто има море као и Белорусија, није за сада искористила те могућности", ироничан је Дељагин.

Ненад Поповић објашњава да није сигуран да се то и сада догађа. То је, како каже, било у једном тренутку.

"После тога је и то прекинуто, јер није било реално. То су биле неке друге радње. Мислим да Србија не треба да производи српски лосос или српске шкампе. Ми имамо своју производњу. Једноставно, треба помоћи нашим пољопривредним произвођачима да дођу на руско тржиште", сматра Поповић.

Од почетка ове године српски извоз у Русију расте. Према подацима Привредне коморе Србије, у првих девет месеци ове године наш извоз је достигао 787 милиона долара. То је око пет одсто више него у истом периоду прошле године.

Драгољуб Вукадиновић из "Металца" објашњава да је руски купац подједнако захтеван као амерички, немачки или француски.

"Мислим да чак траже и бољи, односно већи квалитет и строже су норме него у западним земљама", напомиње Вукадиновић.

Србија враћена на европску гасну мапу

Руске санкције Србију су погодиле када је о гасним токовима реч. Бугарска је 2014. године, под притиском Брисела, одустала од пројеката "Јужни ток". Оставивши тако Србију мимо свих гасних токова.

Дељагин објашњава да је Русија желела да усмери гас у Европу преко Бугарске. Али да је бугарско руководство сматрало да им није неопходно 400 милиона евра годишње. И да су те паре много потребније другој европској земљи, односно Немачкој.

"И уместо да те паре оду у 'богату' Бугарску, отићи ће у 'сиромашну' Немачку. Заједно са 'Северним током 2'. Овде се заправо не ради само о санкцијама, већ о лобирању Немачке унутар ЕУ. Немци нису желели да гас улази у Европу а да то није преко немачке територије", објашњава Дељагин геополитички угао ове приче.

Бугарска сада тражи да други крак "Турског тока" пређе преко њихове територије. Овај пројекат одобрио је и бугарски парламент. Реч је о алтернативном гасном правцу који је Русија отворила након што се од "Јужног тока" одустало.

Србија се ових дана увелико припрема за изградњу "Турског тока" кроз нашу земљу. У скупштинску процедуру упућен је предлог закона о експропријацији и прибављању документације за гасовод.

"Ми бисмо наравно желели да гас не иде само северним путем, већ да пође и јужно, јер би то растеретило наше односе са Немачком", каже Дељагин.

Када су 2014. уведене санкције, амерички председник Барак Обама изјавио је да ће руска економија завршити у фронцлама. Премијер Русије Димитриј Медведев је овог пролећа поручио бившем америчком председнику да дође и да види где су сада фронцле.

После најновијих ратних игара око Крима, очигледно је да ће се сага о фронцлама играти у наставцима. Фронцле смо претходних године скупљали и Србији. А цену су "у чврстој валути" платили српски извозници. Да ли им је и овога пута епизодна улога загарантована?

Ко ће наследити Ангелу Меркел, сазнајте ОВДЕ.

Извор: РТС

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Путин, Медведев и руске јабуке

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА