Најновије

ЗОРАН СЕ ВАДИО НА ДЕТЕ: Питајте Јану, она ми је алиби

Зоран Марјановић (39), осумњичени за убиство супруге Јелене Марјановић (33), од тренутка кад је тело пронађено у каналу на насипу у Борчи све време је на саслушању негирао да је на било какав начин умешан у злочин.

Зоран са Јаном (Фото: Јутјуб)

Марјановић, међутим, није говорио истину. Наиме, он је тврдио да се није приближавао каналу, а на његовој гардероби пронађено је блато чији састав одговара оном из канала у којем је Јелена пронађена мртва. Исказ са саслушања Марјановића, који је своју верзију приче изнео 15. септембра 2017, истог дана кад је ухапшен, преносимо у целости.

Џогинг

Нису тачни наводи наредбе о спровођењу истраге. Ја нисам убио своју супругу. На мене је из неког разлога подигнута хајка од тренутка када се то догодило, мени је то потпуно необјашњиво. Ја ћу вам испричати шта се догодило.
Тог дана смо били заједно на почетку насипа. Јелена је отишла да трчи, ту су били бројни сведоци који су нас видели и који су видели како је Јелена сама отишла на насип да трчи тако што се попела и кренула у правцу друге рампе. Ја сам остао с Јаном и после једно 15-20 минута смо се дете и ја такође попели на насип и кренули у лагану шетњу, како смо иначе радили, јер Јелена и раније истрчи до друге рампе и врати се, тако да се сусретнемо.

Нестанак

Није тачно да смо иједног тренутка дете и ја сишли с тог насипа. Нисмо се раздвајали и константно смо били на насипу, али када сам ја приметио да Јелене нема, почео сам да је зовем на мобилни. Звао сам је једно пет, шест пута сигурно. Телефон је звонио и она се није јављала и ја сам тад позвао мог пријатеља Бориса Пуцића, који иначе ради у ПС Борча, да би ме он посаветовао шта да радим јер Јелену не видим и не јавља ми се на мобилни телефон. Борис ми је том приликом преко мобилног телефона послао два броја телефона на која треба да пријавим Јеленин нестанак, па сам ја то и учинио и назвао један од та два броја. Речено ми је да не могу на тај начин да пријавим нечији нестанак, већ морам да дођем.
Ја сам дошао до краја рампе, Јелене и даље нигде није било и потом сам позвао свог брата, а потом и оца и рекао им да се налазим на насипу, да не знам шта да радим јер је Јелена нестала и да дођу по мене и дете јер ми је ауто остао на другој рампи, одакле смо кренули и где нам је био паркиран ауто. Јана и ја смо били на супротној страни, односно на рампи код сметлишта, па сам од оца и брата тражио да дођу по мене, јер су ми кола далеко, како би нас превезао. Касније сам и отишао у 29. новембар, пријавио Јеленин нестанак, било је око 20 сати, не знам тачно, али када смо се вратили, ту су већ биле полицијске екипе које су кренуле да траже Јелену.

Потрага

Ми смо све време стајали на насипу. Кад кажем ми, мислим на велики број људи који се ту нашао. Ту су били мој отац и брат и много пријатеља јер су Јеленин нестанак новине одмах објавиле. Ја сам са свим овим људима, породицом и пријатељима, па и полицијом, стајао све време на рампи код сметлишта, дакле са супротне стране одакле је Јелена кренула да трчи, односно на оном делу рампе где је требало да заврши своје трчање и почне да се враћа.
Објашњавам да је место где смо се налазили мрачно и да нема уличног осветљења. Полиција је место претраживала помоћу паса, користила је и батеријске лампе. У неком тренутку, не могу тачно да се определим, можда је била и поноћ кад су дошли ватрогасци с ватрогасним колима и огромним рефлекторима и могу да кажем да се комплетно претраживање сводило на дунавску десну страну насипа гледано од правца одакле је Јелена кренула да трчи. Ја нисам видео да је неко претраживао и са ове стране где се налазио канал и где је касније пронађено Јеленино тело, а што сам уопште сазнао од полиције јер ми је то полиција показала јер су ме водили на лице места. Видео сам у једном тренутку да је полицајац с псима кренуо путањом којом је Јелена кренула да трчи, али ја даље њега нисам отпратио и не знам да ли је ишао јер нема осветљења и није се добро видело.

Телефон

Да не бих причао са свим тим људима који су се ту сјатили, посебно с новинарима, мене је полиција у возилу пребацила на ону прву рампу, одакле је Јелена кренула да трчи. Ишли смо заобилазним путем, а не насипом. Ја сам чак и седео у полицијском аутомобилу и уопште нисам излазио из тог аутомобила и нисам учествовао у тражењу Јелене. Подвлачим, ја ниједног тренутка нисам силазио с насипа и нисам прилазио месту где је Јелена касније пронађена.
Што се тиче Јелениног телефона, ја не знам да ли је он био намештен да звони гласно или је био евентуално утишан. Њу није нико звао док смо били у колима или касније док смо били на паркингу, тако да не знам да ли је био утишан. Знам да сам је звао неколико пута, као што сам рекао, пет, шест пута, и да се ништа није чуло напољу. Посебно напомињем да је телефон, колико ја знам, пронађен те вечери, али тако што су полицајци имали неку справу за праћење сигнала, па је један полицајац звао Јеленин број, а други је усмеравао ту справу и тако су и нашли телефон, односно знам да су били у контакту са центром који их је наводио куда да иду како би пронашли телефон.

Јеленин телефон

16.23 Јелена напустила кућу
16.36 певачица стигла на насип
16.42 чула се са кумом Вером, разговор трајао 35 секунди
16.43 послала поруку познанику
16.50 Јелену позвала мајка Зорица, разговор трајао 53 секунде
16.56 Јелена се креће од рампе ка спомен-плочи

Зоранов телефон

16.25 Зоран напустио кућу
16.36 стиже на насип
16.38 искључује телефон и постаје недоступан
17.04 поново пали телефон и прво позива Јелену
17.11 Зоран прима СМС поруку од познаника
17.14 позива брата Милоша, разговор траје 30 секунди
17.16 поново позива супругу
17.17 опет позива Јелену
17.41 Зоран позива Бориса Пуцића, разговор од 62 секунде
17.42 супруг прима позив, који траје 67 секунди
17.45 Зоран позива МУП други пут

Полиција

Поново морам да вам кажем да се ја ниједног тренутка нисам одвајао од Јане и да нас двоје ниједног тренутка нисмо сишли с насипа. Дете може о томе да посведочи, она сада има шест година и памти све.
Што се тиче редоследа позивања Бориса, мог брата Милоша и мог оца Владимира, немојте ме држати за реч да ли је то позивање ишло овим редоследом који сам раније изјавио, јер ми је то мало мутно. Мислим да сам најпре назвао Бориса, и то два пута. Први пут као што сам описао, а други пут да му кажем да сам по добијању поруке назвао полицију, пријавио нестанак и објаснио да они не могу тако да реагују. Брата Милоша и оца Владимира мислим да сам назвао по једном. Не сећам се да ли сам евентуално брата назвао још једанпут да га питам да ли је обавестио оца да треба да дође. У вези обавештења мог оца постоји један проблем јер мој отац није знао где је тај насип, па је један од разлога што сам поново звао брата да га питам да ли је објаснио оцу где треба да дође, односно до друге рампе, рампе код сметлишта, где смо стигли Јана и ја у потрази за Јеленом.

Дозивао Јецу

Колико се ја сећам, по мом позиву чини ми се да је прво дошао Борис, овај полицајац из ПС Борча, на ову рампу где смо се налазили Јана и ја, а да је потом дошао мој отац с братом. Мислим да је од мог првог позива упућеног Борису до његовог појављивања прошло 15-20 минута. За то време ја сам стајао код те рампе, кретао се по насипу поред рампе, нисам силазио и дозивао сам Јелену пуним гласом. Јана је све време стајала поред мене и могу да кажем да се узнемирила кад сам ја почео гласно да дозивам Јелену јер сам то радио кроз плач, али Јана није плакала. Јана је са собом носила једну малу вијачу, коју је с времена на време прескакала на насипу.
Морам да вам објасним да ми примарно нисмо дошли одмах на овај дунавски насип како би Јелена трчала, већ смо отишли на такозвано лабудово језеро. Јелена је возила ауто, ја сам у крилу на предњем седишту држао Јану. Када смо тамо стигли, Јелена је само погледала, видела да је гужва и није хтела ни да се паркира, већ је рекла: "Нећу овде, много је људи, идемо на Дунав."

Полиграф

Ја сам у полицији био саслушаван најмање четири, пет пута и то после мог задржавања које је трајало 48 сати, кад сам пуштен на слободу. И тад кад сам задржан, све време сам био саслушаван, а кажем вам и касније, с тим што је једно моје саслушање трајало пуних 10 сати са само једном паузом од пола сата. Том приликом су били присутни и извесни форензички психолози, биле су две жене, ја сам их молио да ми дозволе да позовем адвоката, а оне то нису дозволиле, чак су ми и претиле, и то тиме да ће покренути поступак против њега. Ја сам за тих 48 сати, кад сам био задржан, два пута био на полиграфу и оба пута сам прошао. Ниједан пут кад сам саслушаван, као што сам поменуо, ја нисам саслушаван у присуству браниоца, а ништа нисам ни потписивао, осим потврде о привременом одузимању предмета, односно одузимању личних ствари.
Ја немам непосредна сазнања о томе да ли је Јана на било који начин саслушавана у полицији или у Центру за социјални рад, али посредно знам, јер ми је то рекла Јеленина покојна мајка Зорица Крсмановић, да је код њих у кући, када је Јана била код њих, дошла нека инспекторка из 29. новембра. Можда се радило о неком психологу, не знам, и да је тада Јана нешто цртала. Зорица није знала тачно да ми каже детаље. То је било у време мог задржавања од 48 сати.

Брак

Мој и Јеленин однос се може назвати хармоничним, нисмо се свађали, лепо смо живели и лепо се договарали, а и радили смо заједно. И то вече је требало заједно да радимо и да Јелена отпева неке песме.
Кад је Јелена трчала, увек смо ишли нас троје, али смо чешће ишли на ово "лабудово језеро" јер ту постоји уређена стаза за трчање са метражом, а поред пливају лабудови и врло је лепо, а Јани се и више допада.
Ја сам у полицији гледао снимак надзорне камере с куће преко пута цркве и на том снимку се лепо види да Јелена управља возилом. Мени је чак полицајац који је пуштао тај снимак обећао да ће ми дати снимак као успомену на Јелену јер је то последњи снимак ње живе.

Вештаци: Зоран је лагао, стајао је поред мртве Јелене

Вештачење мобилних телефона и анализа базних станица Јелене и Зорана Марјановића кључни су доказ у случају убиства у Борчи. Наиме, изјаве оптуженог супруга о простору, времену и догађајима на насипу 2. априла 2016. не поклапају се са налазима вештака.
- Зоран је након нестанка причао да је Јелена отишла да трчи око 15.30, а према анализи базних станица, они су кућу напустили тек око 16.30. Такође, Марјановић је рекао да док је тражио супругу ни у једном тренутку није био у близини места где је пронађено њено тело, што је вештачење демантовало - каже извор Српског телеграфа.
Вештаци просторно-временског вештачења наводе и да су Јелена и Зоран морали да се сретну на насипу.
- Јеленин телефон је последњи пут лоциран у 16.56 док је трчала од рампе-шљункара ка спомен-плочи. Зорану је у то време телефон био угашен, али је по укључењу у 17.04 лоциран у истој базној станици, након чега је позвао жену. Он се тад кретао од рампе-шљункара ка рампи-стадион, што значи да је од 16.56 до 17.04 њихов сусрет био неизбежан - навели су вештаци.

Продужен му притвор, још није добио оптужницу

Виши суд у Београду продужио је данас за још 30 дана притвор Зорану Марјановићу, оптуженом за убиство супруге Јелене 2. априла 2016. године на насипу у Борчи.
Преиспитујући разлоге за продужење притвора после подизања оптужнице (9. фебруара) кривично ванпретресно веће суда је Марјановићу продужило притвор због узнемиравања јавности, прецизирала је портпаролка суда Бојана Станковић. Станковићева је такође рекла да оптужница још није уручена ни Марјановићу нити његовим браниоцима јер ће суд прво преиспитати њену формалну исправност. Више тужилаштво у Београду тврди да је расветлило злочин, а шта пише у оптужници прочитајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф

Бонус видео

Присетимо се шта је Зоран говорио након убиства супруге
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА