Најновије

Пошто је Европа „млака“, Хрватску ће блокирати — Словенија (ВИДЕО)

Одбијање Хрватске да призна одлуку арбитраже око Пиранског залива флагрантно је кршење међународног права. Словенија ће се због тога жалити Европском суду у Луксембургу, а друга могућност је блокада Хрватске приликом приступања Шенгенском споразуму, каже словеначки амбасадор у Србији Владимир Гаспарич.

Лазански (Фото: Јутјуб)

Како ће Словенија поступити после арбитражне одлуке о Пиранском заливу? ЕУ се поставља неутрално, док Хрватска не признаје одлуку арбитражног суда. Зашто је смењен словеначки начелник Генералштаба? Шта је хтео словеначки председник Борут Пахор изјавом о Косову. У чему је тајна одличних односа Љубљане и Москве?
О овим питањима у емисији „На нишану Лазанског“ говорио је словеначки амбасадор у Србији Владимир Гаспарич.
То што Хрватска одбија одлуку арбитраже значи флагрантно кршење међународног права, каже Гаспарич. Пристанак на арбитражу био је један од услова уласка Хрватске у ЕУ. Међутим, по уласку у Унију Хрватска је одбила арбитражу. Након тога Хрватска је одбила одлуку арбитраже.
Неутралан став ЕУ је објављен так после десет дана, јер у Европској комисији нису могли да се сагласе ко ће дати изјаву. На крају, то је учинио потпредседник Комисије Франс Тимерманс.
„Проблем је у томе што Хрватска упорно тврди да арбитража за њу не постоји. Према томе, изгледа да тај став ЕУ неће бити довољан. Биће потребан неки наредни корак“, каже Гаспарич.
Тачно је да је словеначки члан арбитражног суда био у дослуху са словеначком владом, што је, како гласи став Хрватске, компромитовало поступак. Међутим, арбитража је утврдила, а ЕК касније потврдила, да инцидент није имао тежину да заустави арбитражу.
С обзиром да Хрватска одбија да призна одлуку арбитраже, Словенија упозорава европске чиновнике на, како Гаспарич каже, тешку ерозију европског правног поретка.
„На то стално упозоравамо. Врло смо јасно рекли Јункеру, Туску и свим осталим чиновницима да је то што се сада дешава апсолутно неприхватљиво и да је неприхватљив млак однос ЕУ по том питању. Дакле, нема акције, има оно званично, да, ми подржавамо да треба поштовати међународне пресуде, али када дође до имплементације, нема акције“, каже словеначки амбасадор.
Као наредни корак, амбасадор Гаспарич најављује тужбу против Хрватске Европском суду у Луксембургу, због непоштовања правног поретка међу земљама чланицама ЕУ. Као другу опцију Гаспарич наводи, како каже, блокаду.
„Хрватска се нада да уђе у Шенген. Мислим да то нећемо дозволити. Према нашем мишљењу, земље које не поштују међународно право не могу да уђу у Шенген, а друго, Шенген значи чување граница. Мислим да Хрватска не зна које су јој границе. Не зна која је граница на мору, не зна која је граница на Дунаву, она има намерно отворено питање граница са свима осим са Мађарском. Па како ће она да уђе у Шенген!“, пита се Гаспарич.
Словеначки премијер Миро Церар сменио је начелника словеначког Генералштаба, генерала Андреја Остермана, због наводне неприпремљености 72. бригаде словеначке војске.
Први пут једна словеначка бригада добила је негативну оцену НАТО-а, каже Гаспарич. Јединица није испунила два критеријума за оцењивање, што амбасадор оцењује као скандалозно.
Словенија има проблема са финансирањем војске од почетка финансијске кризе, када је војни буџет значајно скресан. Међутим, када је криза прошла, буџет није повећан. У Словенији се данас не исплати бити професионални војник, али ускоро ће бити усвојен закон који ће омогућити повећање војничких плата.
Изјава словеначког председника да ће Словенија радити на томе да обезбеди признање Косова код чланица ЕУ које то још нису учиниле изазвала је буру у српској јавности и политици. На ову изјаву реаговала је и српска премијерка Ана Брнабић, која је недавно боравила у Словенији на заједничкој седници двеју влада.
Словеначки председник не одређује спољну политику Словеније, напомиње Гаспарич.
„Он је, у неку руку, саучесник, он има удео у томе. Али главни играчи су Парламент, Влада и Министарство иностраних послова. И ту се ама баш ништа не мења у вези односа са Србијом, који су на сваком нивоу процењени као одлични“, каже Гаспарич.
Односи између Словеније и Русије могу се узети за пример односа између једне чланице ЕУ и Русије. Економија није једини одговор на тајну добрих словеначко — руских односа.
Многе словеначке фирме имају инвестиције у Русији, наглашава Гаспарич, а са руске стране веома често званичници долазе на Вршич у капелицу где су сахрањени руски војници погинули у оба светска рата. Иако су Словенци прозападно оријентисани, у Словенији нема русофобије, каже Гаспарич.
Сиријски Тигрови постигли нови напредак у Источној Гути! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Лазански о Северној Кореји
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА