Најновије

Већ плаћамо храну најскупље у Европи, а ево шта ће сигурно поскупети да би стигли европски стандард

Један од најбољих показатеља колико економски заостајемо за развијеним земљама Европе јесте и то колико новца дајемо на храну…

Илустрација (Фото: Јутјуб)

… а у Србији се од укупног износа за личну потрошњу, 34,5 одсто троши управо на храну и безалкохолна пића, док је у ЕУ то тек 12,2 одсто. Становници ЕУ највише новца, чак четвртину, троше на стан, гас, струју и воду, на шта у Србији просечно оде 17,1 одсто. Тако је бар било прошле године, када је према последњим подацима Републичког завода за статистику, свако домаћинство у нашој земљи месечно трошило 62.275 динара у просеку.
У 2017, према подацима РЗС, осим на храну и стан и струју, грађани су трошили за транспорт 8,9 одсто свог буџета, за одећу и обућу, као и за комуникације по 5,3 одсто, за рекреацију и културу незнатно мање 5,2 одсто, а за алкохолна пића и дуван 4,7 одсто.
У земљама чланицама ЕУ, према последњим подацима Еуростата за 2016, чак 24,5 одсто новца од укупног личног буџета сваког домаћинства одлазило је на стан, струју, гас и воду, 12,9 одсто трошило се на транспорт, а свега 12,2 одсто на храну и безалкохолна пића. За различите личне предмете и услуге у ЕУ су те године трошили 11,5 одсто, на ресторане и хотеле 8,6 одсто, а на рекреацију и културу 8,5 одсто. На намештај, опрему трошили су 5,5 одсто новца, на одећу и обућу 4,6 одсто, а по 3,9 одсто одлазило је на алкохолна пића и на здравље. Најмање новца у ЕУ троши се на комуникацију (2,5) и образовање (1,2).
И док према улагању у образовање не одударамо много од европског просека, оно у чему се и те како разликујемо јесу подаци о два највећа издатка – храни, с једне, и струји, води и стану, с друге стране.
Посматрајући статистику последњих пет година Србија иде лаганим кораком ка ЕУ, јер се 2013, на пример, у Србији на храну трошило 39 одсто од укупног буџета за личну потрошњу, већ наредне 2014. направљен је велики скок који се после није поновио јер се до краја те године у Србији за више од три процента смањила количина новца који користимо само за храну и безалкохолна пића (35,7). У последње три године тај тренд се наставио, само успорено.
С друге стране, трошак за струју, стан, гас и воду је врло мало осцилирао. За последњих пет година у Србији се у просеку трошило на ове ставке између 16,6 одсто (2015) и 17,1 одсто (2014. и 2017) Јурећи европски стандард за очекивати је да наредних година и у Србији додатно скоче трошкови за становање и струју.
Уосталом, да нас то неминовно очекује показала је и рачуница коју је приликом последњег поскупљења струје октобра прошле године извело Министарство рударства и енергетике, а према ком Србија и после поскупљења остаје држава са убедљиво најнижом ценом електричне енергије у Европи.
Струја је, према рачуници ресорног Министарства, у Србији јефтинија 19 одсто него у Македонији, 20 одсто него у Албанији, а чак 31 одсто него у Црној Гори. У Хрватској је, на пример, струја дупло скупља него код нас.
Међутим, судећи према земљама ЕУ, поскупљење струје и мање трошења новца на храну значиће да наша земља напредује, односно да стандард расте. Јер у свету тренутно велики новац на храну, више од 40 одсто буџета, троше у Камеруну, Пакистану, Алжиру, у Европи за храну понајвише издвајају Грци, више од 16 одсто, Французи 13,2, Италијани 14,2, Немци 10,9, док издаци за храну у Великој Британији у просеку износе 9,1 одсто укупног кућног буџета.
Прочитајте ОВДЕ после каквог скандала је одлучено да се у Београду склони...
Извор: Данас

Бонус видео

Храна у Србији је већ годинама најскупља у ЕУ.
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА