За потребе Југословенског ваздухопловства предвиђена је набавка 200 летелица НА до 2009. године. Ваздухопловна индустрија СФРЈ је спремала кадрове и технологије за производњу. Партнери из Француске и Енглеске због односа цене и квалитета једномоторног авиона сматрали су да би било могуће продати до 500 примерака.
Трошкови целог пројекта (израда свих 200 летелица, одржавање и летење у периоду од 20 година) били су процењени на и тада скромних четири милијарде долара. Југословенска привреда је за потребе производње НА требало да отвори око 100.000 радних места.
У Ваздухопловнотехничком институту већ 1987. године постојао је локални "интернет", интегрисан на тада напредни амерички рачунар процесор ВАКС 8.700 (једини изван западних земаља). Институт је умрежио оптичким кабловима своје пројектантске капацитете и лабораторије, сва важнија радна места. Успоставио је и нтегрисан систем за пројектовање и истраживање, уградио савремени и моћни софтвер. Били су оперативни аеротунели.
Испитивање НА, који је 1986. идејно пројектован у сарадњи са компанијом Марсел Десо (Marcel Dassaulta) у Паризу и са енглеском фирмом Бртиш ејроспејс (British aerospace), показало је да је наш авион у блиској ваздушној борби бољи од америчког "ф-16" у свих 10 симулираних почетних услова борбе.
За дејство ваздух-земља, НА је планиран као редак авион из тог доба који би на циљеве могао да дејствује и са дистанце од 50 километара у ваздушном простору.
Погледајте ОВДЕ како дејствује "неутрализатор" мина сиријско-совјетске производње.
Извор: Информер
