Најновије

ПОРУКЕ САМИТА У СОФИЈИ: Западни Балкан нема много разлога за оптимизам, али од Србије се највише очекује!

Србији нико неће "гледати кроз прсте" на путу ка Европској унији, а судећи по закључцима са Самита у Софији, осим питања Косова, мораће да испуни још неколико великих услова. Ипак, европски лидери на Србију несумњиво гледају као на најважнију земљу Западног Балкана, од које се највише и очекује, због чега је Александру Вучићу и додељена улога првог говорника на том скупу.

Самит у Софији 2018. (Фото: Јутјуб)

- Србија је највећа држава у региону и има највећи утицај на стабилност у овом делу Европе. Због тога је вероватно Вучић добио прилику да на Самиту у Софији говори први. Али, то не значи да ћемо бити привилеговани. Напротив, мислим да се од нашег политичког вођства очекује највећа политичка зрелост и да Србија мора највише и да учини - закључује у изјави за "Блиц" Милена Лазаревић, програмска директорка Центра за европске политике, и додаје да је на сличан начин била препозната Пољска, која се третирала као "посебно важна" у кругу проширења 2004. године.

Лидери Западног Балкана, а нарочито Србија и Црна Гора, нису добили нарочито охрабрујуће поруке са Самита ЕУ - ЗБ који је одржан у Софији. Судећи по усвојеној Софијској декларацији, али и говорима лидера највећих земаља ЕУ, пре свега немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, ниједна држава неће постати пуноправна чланица Уније уколико не испуни баш све постављене услове.

"2025? Немам никакво мишљење о тој години као циљу"

Судећи по усвојеној декларацији, најважнији задатак за Србију је потписивање споразума о нормализацији односа са Приштином, али и помирење са суседима, пре свега са Косовом, Хрватском и БиХ, као и решавање граничних спорова које имамо готово са свим државама у региону.

Такође ће се инсистирати на унапређењу владавина права и борба против корупције и криминала, а да су то слабе тачке Србије могло се прочитати у сваком извештају Европске комисије.

Година 2025, која је као оквирна наведена у Стратегији проширења ЕУ на Западни Балкан из фебруара ове године, на Самиту у Софији једва је поменута и то у неформалном делу, а термина "проширење" или "приступање" Унији није било у Софијској декларацији.

- Немам никакво мишљење што се тиче навођења 2025. године као могућег циља. Улазак у ЕУ мора да буде заснован на напретку. Не на бази времена, већ на бази постигнутог и то посебно у областима владавине права, корупције, борбе против организованог криминала, отворених билатералних и граничних питања - јасно је истакла Ангела Меркел, немачка канцеларка.

Још тврђи став имао је француски председник Емануел Макрон, који је поручио да неће бити никаквих олакшица за земље кандидате, јер је наводно свако проширење ЕУ у последњих 15 година доводило до њеног слабљења.

- Треба помоћи земљама које су у процесу реформи, али без олакшица и хипокризије - рекао је Емануел Макрон и додао да примања нових чланица неће бити док се ЕУ не реформише изнутра.

"ЕУ учи на сваком проширењу"

После свега што се дешавало на Самиту у Софији јасно је да ни за једну државу Западног Балкана, па ни за Србију неће бити никаквих пречица до пуноправног чланства.

- Евидентно је да се неће користити никакви политички и геостратешки разлози као изговор да земље које нису испуниле услове буду примљене у ЕУ. То је боље и за нас. Брисел ће кроз конкретне мере и помоћ покушати да приволе уз себе балканске државе. Они уче на сваком проширењу. Из политичких разлога примљена је Грчка у ЕУ, мада је Европска комисија била против тога. Дакле, порука је да земље које не испуњавају критеријуме не могу да учествују у креирању европске политике - наводи Милена Лазаревић.

Мада можда власти у Београду нису у потпуности задовољни оним што су могли чути од европских лидера у Софији, исход Самита и главна порука да "државе Западног балкана имају европску перспективу" (само европску перспективу) за саговорнике "Блица" је очекиван.

"Србија без напретка у осам поглавља, то је недопустиво"

Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији, каже да земља која планира да уђе у ЕУ 2025. годину не сме себи да дозволи за годину и по да нема никаквог напретка у чак осам поглавља, што је случај са Србијом.

- Рок за реформисање ЕУ је исто 2025. И та два процеса, њихове реформе и наш улазак, треба да иду паралелно. Ми не смемо да дозволимо да чекамо да се ЕУ среди, па тада да испуњавамо услове. Следеће године биће избори за Европски парламент и не треба очекивати да ће проширење Уније бити тема пре њих, јер та тема није популарна - наводи Међак за "Блиц".

Он додаје да Макрон није у право да је свако проширење ЕУ у последњих 15 година доводио до њеног слабљења. Како каже, проблеми су кренули када баш у Француској на референдуму пропао устав Европске уније, а након тога исти исход имао је и у Холандији. После тога дошло је економске кризе, па до дужничке кризе у Грчкој, Шпанији, Португалији и Ирској.

- Није фер да због слабљења ЕУ трпи Балкан, то нема везе са источном Европом - објашњава Међак.

Једна фотографија председника Вучића изазвала је много реакција и коментара на друштвеним мрежама. О кокој фотографији је реч и каквим коментарима сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Заједничко фотографисање учесника Самита у Софији

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА