Најновије

Сазнајте пет најшокантнијих српских теорија завере о Черчилу!

Срби, као и многи други народи, воле теорије завере, а занимљиво је да се многе од њих везују за британског државника Винстона Черчила.

Винстон Черчил (Фото: Јутјуб)

Интернет и друштвене мреже су последњих година дале крила теоријама завере, али већина њих је много старија од Фејсбука и Твитера, а многе ће их и надживети.

Међу дуговечније теорије завере, од којих неке досежу више од сто година у прошлост, спадајуу оне које се везују за Черчила и његову улогу у историји Србије и Југославије.

Одабрали смо пет најпопуларнијих и замолили два реномирана историчара – Пола Адисона са Универзитета у Единбургу и Предрага Ј. Марковића , доктора историјских наука са београдског Института за савремену историју – да их прокоментаришу.

Черчил је био ванбрачни син краља Милана?

Теорија по којој је Черчил плод љубавне афере краља Милана Обреновића и Черчилове мајке Џени (рођ. Џером) спада међу најстарије и најпопуларније.

Она проистиче из чињенице да је краљ Милан заиста познавао Џени и да је (судећи по дневницима њене сестре) неко време био у вези с њом. Она га описује као „једног од најнецивилизованијих људи које је икад упознала“, али признаје да их је обе фасцинирао.

Обоје су се кретали у европском високом друштву и били склони авантурама, тако да ова теза на први поглед делује вероватно. Проблем су године: Черчил је рођен 1874, у време кад је Милан имао 82 године.

„Идеја да је Џени искорачила из веридбе са лордом Рандолфом како би обновила везу – ако је везе било – са остарелим краљем је романтична прича искључиво за српску употребу“, каже професор Адисон. „Ипак, ласка што Срби својатају Черчила“.

Предраг Марковић такође одбацује теорију, али додаје да је она само једна од многих сличних. „У тим митовима су Срби увек плодни пастуви, па тако постоји и прича да је Јанош Хуњади, највећи мађарски јунак, био син Цара Душана“.

Тито је био ванбрачни Черчилов син?

За разлику од већине осталих, овој теорији се зна порекло. Лансирао ју је Отац Тадеј (1914-2003), монах кога су многи сматрали свецем и приписивали му видовитост.

Тадеј је у једном разговору поменуо да је исповедао неког човека кога је опсео „злодух“, који му је преко тог човека испричао да је Тито син „Черчила и неке јеврејске проститутке“.

„Зато је Черчил послао законитог сина Рандолфа Титу – да се браћа упознају“, говорио је Тадеј,који је сем тога тврдио да је Тито био масон и да је „имао задатак да осакати Србе“.

Оба историчара одбацују овај мит као неоснован, јер није поткрепљен ниједним јединим доказом. Теорија, међутим, остаје популарна: ако укуцате „Отац Тадеј Тито“ у претраживач, добићете преко 20 000 резултата.

Черчил је мрзео Србе јер је у Београду добио батине?

Ову причу помиње архитекта Александар Дероко, у књизи „Мангуплуци око Калемегдана“, издатој 1987, мада је вероватно много старија. Догађај се наводно десио 1910, када се Черчил чувеним возом Оријент Експрес враћао из Истанбула у Лондон и зауставио се у Београду на неколико сати.

Пар године пре тога, Черчил је у енглеским новинама написао нешто што је пренела српска штампа, а што је јако разљутило поручника Воју Танкосића, истакнутог члана „Црне руке“ и четничког војводу. Он се тада заклео да ће „том Винстону показати његовог бога“ ако се икад сретну.

Кад је чуо да Черчил седи у „Грчкој Краљици“ на почетку Кнез Михајилове „Танкосић као без душе дотрчао до кафане и испсовао и ишамарао надобудног Енглеза, тако да га је морала жандармерија отпратити до воза. Инцидент је након званичних извињења изглађен, а касније, због каријере коју је начинио Черчил, о томе се није смело ни говорити“, писао је Дероко.

Поборници ове теорије верују да је Черчил од тада замрзео Србе и да је овај догађај пресудно утицао на политику коју је Черчил водио према Србији и, касније, Југославији.

Професор Адисон каже да је теза да је Черчил мрзео Србе „апсурдна“. „Знамо да је Черчил 1910. Био у Истанбулу, али не зна се како се вратио у Лондон и да ли је пролазио кроз Београд“, каже он.

„Да је био нападнут, дигао би дреку до неба и сигурно по повратку у Лондон тражио казнене мере према Србији“. Черчил је, наиме, 1910. већ био министар унутрашњих послова у британској влади, па овакав инцидент никако не би прошао без последица.

Марковић каже да је ова теорија, осим што је нетачна, „опасна“, јер подгрева мит о црнорукцима као опасним момцима „који никога не бренују и сваког могу да псују и шамарају“. Он додаје да је ова теорија „посебно злоћудна“ кад се повеже са савременим наследницима „Црне руке“, као што су убице Зорана Ђинђића.

Иза 27. марта 1941. стоје Британци?

Према овој теорији, војни пуч којим раскинут пакт са Хитлером, а на престо доведен малолетни Петар Други, организовала је британска тајна служба. Тиме је Југославија гурнута у непотребан рат са Немачком, током кога је претрпела страшне људске губитке, а највеће жртве били су Срби.

Оба историчара се слажу да је ова теорија тачна, али само у делу који се односи на улогу СОЕ (Службе за специјалне операције), коју су понекад звали и „Черчилова тајна армија“.

Британски агенти били су у вези са пучистима и делимично су финансирали удар, мада је, каже Марковић „новац отишао другим људима“, а не онима који су учествовали у преврату.

Проблем настаје када се као мотив за британску тајну операцију, у складу са претходно наведеном теоријом, учита Черчилова „мржња“ према Србима. „Черчил је деловао стратешки, желео је да омете Хитлерове операције на Балкану“, каже професор Адисон. Марковић додаје да је улога СОЕ донекле преувеличана и да би до раскида са Хитлером можда дошло и без страног мешања.

„Одушевљење које је избило када је оборена проосовинска влада, никаквим новцем није могло да се плати. Црква, сви интелектуалци, скоро цео српски народ су еуфорично одбацили Тројни пакт. И на снимцима и по сведочењима, изгледало је као да се Београд спрема за славље, а не за рат са Хитлером“, указује он.

Черчил је издао Дражу Михајловића јер је мрзео Србе?

Ова теорија, по којој је Черчил 1943. године обуставио подршку четницима и определио се за Хрвата и комунисту Тита како би онемогућио стварање српске националне државе, складно се уклапа у све претходне.

И Адисон и Марковић се слажу да су Черчилови мотиви били стратешки, а не лични. „Черчил је 1943. године увидео неколико ствари. Прво, партизани су уживали бољи углед међу несрпским народима. Друго, били су борбенији. Треће и најважније, знао је да ће у Југославију стићи Црвена армија, а не Британци. Требало је имати утицај на штићенике Црвене армије, партизане“, каже Марковић

Марковић додаје да су „од три пробританска покрета отпора у окупираној Европи, оног у Пољској, у Југославији и Грчкој, Британци жртвовали два због добрих односа са Совјетима: пољску Армију Крајова и покрет Драже Михаиловића“.

На крају, закључује он, „то у ствари нису неколико теорија, него једна, а циљ је да се историја персонализује и сведе на нечије личне мотиве и осећања. Тај приступ је заводљив, али погрешан“.

Прочитајте ОВДЕ да ли су у Србији сакривени Гадафијеви милиони?

Извор: BBC News на српском

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Черчил је био убеђен да је његово вођство судбински одређено. 

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА