Због тога што је геноцид у међународном кривичном праву постао злочин тек после Другог светског рата, Србија и Република Српска не могу ништа да учине на правном плану да се усташки злочини окарактеришу као геноцид у правном смислу. Међутим, историјски гледано то јесте геноцид.
„Осим утврђивања чињеница за систем логора Јасеновац, треба ући и у позадину, односно припрему једног таквог злочина, који се није десио само те године када се дешавао, већ је био део организоване припреме хрватских националиста још од самог почетка формирања заједничке југословенске државе тог времена“, рекао је Додик новинарима.
Када је реч о ономе што се током Другог светског рата догађало у Јасеновцу и широм Независне Државе Хрватске, није спорно да се ради о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, као што није спорно да је званична политика НДХ имала геноцидни карактер, каже професор међународног кривичног права Милан Шкулић.
„С друге стране, чисто правно посматрано, и Србија и РС тешко могу нешто више да постигну на правном плану, јер геноцид као посебно кривично дело није постојао у то време. Оно је настало тек касније, након Другог светског рата, тако што је у Статуту међународног кривичног трибунала за суђење у Нирнбергу нацистичким ратним злочинцима приписан злочин против човечности, који је касније преименован у геноцид. Тако је знатно касније постао врста такозваног капиталног међународног кривичног дела“, објашњава Шкулић.
Ипак, како каже, са становишта српских националних интереса, треба чувати сећање на наше жртве систематског геноцида који је починио усташки режим у НДХ.
Када је Хрватска тужила прво СРЈ, а касније и Србију за геноцид током грађанског рата у бившој Југославији, врло јак аргумент Србије, каже Шкулић, у њеној противтужби за геноцид над српским народом у Хрватској није било само оно што се дешавало у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ већ и историјски контекст из времена Другог светског рата, објашњава Шкулић.
„Али то је било само да се објасни да су Срби на територији новонастале Хрватске имали много разлога да се основано боје тог новог режима који је званично изјавио — а то је чувена изјава Фрање Туђмана — да се нова Хрватска темељи и на основама усташке НДХ“, каже Шкулић.
Као пример како може да се сачува сећање на жртве геноцида у НДХ, Шкулић наводи пример Јермена, над којима су турске власти извршиле геноцид током Првог светског рата.
Јерменија те догађаје обележава сваке године под именом „велики злочин“, а неколико десетина држава света признало је и осудило геноцид над јерменским народом. У јерменској престоници Јеревану подигнут је монументални споменик жртвама великог злочина.
„Мислим да више можемо постићи на симболичком плану тиме што бисмо боље разјаснили узроке тог масовног злочина. Можда чак направити и неки монументални споменик који би указао на то да Србија не заборавља жртве геноцида, који тада није постојао као посебно кривично дело, али јесте дефакто био геноцид“, сматра Шкулић.
Прочитајте ОВДЕ која је то прва локација коју ће обићи Комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања.
Извор: rs.sputniknews
