Како пише амерички лист, њих двојица зато заслужују Нобелове награде за мир, након што су спор ста више деценија решили преименовањем државе. Македонија је тако на путу да постане "Северна Македонија", уколико прође скупштинске процедуре и референдум, а два премијера потписаће ускоро и споразум.
Они су можда учинили и више од решења спора, наводи лист, истичући да су створили модел којим би могли да се решавају слични конфликти, не само на Балкану већ и у свету. Овај споразум улива наду Европској унији и западном пројеку за Балкан.
Ипак, споразум тек треба да се суочи са опирањем опозиција у обе земље, као и одлуком народа на референдуму у Македонији који ће се одржати на јесен. И грчки и македонски лидер из редова опозиције осудили су одлуке премијера и назвали их издајицама. Да би се избегао такав сценарио потребно је да Ципрас и Заев добију не само подршку, већ и међународно признање.
Грчки приговор на име Македоније и поносит одговор из Скопља, који су спречавали овакав споразум раније, имају корене у најосновнијем питању идентитета. Нигде ово питање није тако акутно као на Балкану, истиче лист, где су се Срби, Хрвати, Бошњаци и Албанци борили у ратовима за територије са националним наслеђем.
Оно што чини македонски случај толико узнемиравајућим јесте трајни изазов с којим се Македонци суочавају када је у питању нихов идентитет од стране три већа суседа, Грчке, Бугарске и Србије. Иако је признају као државу, све три имају наратив који је подрива. Бугарска изазива македонски језик, Србија независност православне цркве и Грчка само име.
"Форин полиси" пише да испод изазова идентитета леже територијалне тежње и страхови. Ак осе сматра да Македонци немају језик, ни цркву, нема правог националног идентитета, па неки могу да закључе да немају право ни на националну државу. Територијалне претње су више него хипотетичке, јер су се границе на Балкану често мењале, где водеће албанске партије са Косова позивају на стварање Велике Албаније, а 2001. године су се Албанци и Македонци насилно сукобили у конфлику који је претио да постане нови рат на Балкану. Да би се сукоб окончао Македонцу су Албанцима морали да дају мношто уступака, укључујући и право на албанску заставу и језик.
Осим повређеног националног поноса, лист пише да је македонске жеље да се придружи НАТО пакту и ЕУ угрожавала Грчка, које је пре 10 година ставила вето на прикључење Скопља овим удружењима.
Спор око имена је дуго пролазио из разлога што је изазивао мање проблема већој и јачој страни, Грчкој. Зато је, истиче лист, ова одлука учинила визију Ципраса изванредном. За разлику од претходника схватио је предност ослобађања Грчке од непотребног терета у односима са НАТО и ЕУ, као и са суседом. Ципрас је такође увидео прилику по доласку на власт реформатора не чело Македоније, у виду Зорана Заева, који жели да што пре уђе у НАТО пакт и ЕУ, и привуче инвестиције.
Као и у већини дугорочних спорова, преговори су били тешки и шири од простог неслагања око имена. Морао се договорити распоред, укључујући одржавање референдума у Македонији, као и гласања у гршком парламенту. Оба догађаја још дају времена другим силама да се умешају и покваре споразум.
За Русију, и популистичке порете широм Европе који се против естаблишменту, споразум је лош. Поново успостављање НАТО и ЕУ као виталних организација које могу да наведу лидере да направе тешке компромисе. Својим делом, Ципрас и Заев су побили тврдње да су наднационалне институције небитне.
Хрвати желе Боку Которску. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Форин Полиси
