“Прокоп” од 1. јула, преузимањем последњих 13 полазака са досадашње Главне железничке станице, углавном међународних, и дефинитивно постаје централна у престоници, али лепотица која је најављена у јануару 2016. на станици „Београд центар” још није никла.

“Прокоп” тренутно има уређене пероне, чекаоницу, благајну, приступне везе из правца Булевара кнеза Александара Карађорђевића и две линије јавног превоза, али му и даље много тога недостаје. Станици на коју је већ пребачена већина полазака у унутрашњем железничком саобраћају, осим станичне зграде, фали и део перона и плоче изнад тог дела. Недостају јој и приступне везе из правца нишког ауто-пута, као и боља веза јавног превоза са остатком града. Редовни путници железницом зато се данас питају да ли је динамика пресељења морала да буде оваква, ако на новој централној станици путнике и даље прво дочека арматура на плочи.

За садашњи обим саобраћаја тренутни капацитети довољни

То што будућа централна станица нема станичну зграду за надлежне није проблематично. Како оцењује Милутин Фолић, главни градски урбаниста, “Прокоп” је данас потпуно функционалан. Он истиче да је садашњи обим железничког саобраћаја у Србији такав да је и ово што је досад урађено у Београдском чвору сасвим довољно.

– “Прокоп” је био пројектован за већи обим саобраћаја, односно какав је био у време бивше Југославије – наглашава Фолић и додаје да ће станица “Београд центар” свакако добити зграду, као и приступне путеве из правца нишког ауто-пута.

Завршена изградња прве фазе железничке станице "Београд - центар" десила се тек 2016. године, а фали још две до завршетка чувеног пројекта на који се чекало још од давне 1976.

Извор: Политика