Најновије

ДАН УОЧИ ОТВАРАЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА: 15 година чекања

Стална поставка Народног музеја затворена је за јавност још од 2003. године. За ових 15 година реконструкције музеја променила су се три министра културе, три директора музеја, постојала су два пропала пројекта реконструкције, као и једна афера око неадекватног депоа, која је завршила на међународној арбитражи и државу отерала у вишемилионске дугове. Поставља се питање: има ли појединачне одговорности?

Зграда Народног музеја у Београду (Фото: Јутјуб)

За генерације које никада нису имале прилике да уживо виде неке од најважнијих уметничких дела и споменика српске културе попут Мирослављевог јеванђеља, скулптура из Лепенског вира, ремек – дела наших великих уметника Паје Јовановића и Уроша Предића - ово је ненадокнадив губитак. Без обзира на бројне медијске спекулације и различите теорије око проблема са реконструкцијом музеја, можемо констатовати да овај пројекат представља велику државну срамоту. Разлози одуговлачења обнове музеја су бројни: померање рокова за завршетак радова, аљкавост,одустајање од уговорених пројеката, који су притом дебело плаћени, промене планова за обнову, корупцијске афере и сл. Ипак, једно је сигурно - из вишегодишњег односа наше државе према једној институцији каква је Народни музеј, јасно видимо какав је однос државе према култури и културној баштини уопште.

Једна од првих значајнијих иницијатива за обнову музеја, која је у први мах изгледала обећавајуће, покренута је на предлог тадашњег српског премијера Зорана Ђинђића 2002. године. За главног и одговорног архитекту и идејног творца пројекта убрзо након тога изабран је архитекта и професор Милан Ракочевић, а израда комплетне пројектне документације завршена је до 2007. Подсетимо, министар културе у Ђинђићевој влади био је Бранислав Лечић. Тада је планирано да Народни музеј отвори врата посетиоцима за свој рођендан, 10. маја 2010. године.  Одмах на почетку план о реконструкцији нашао се на оштром удару јавности. Било је доста сумњивих потеза: није било расписивања јавног конкурса, стручњаци су упозоравали да нису сасвим јасни критеријуми по којима је Ракочевић изабран за главног пројектанта и сл. Могло је да се чује и то да највећи број кустоса Народног музеја ниједног тренутка није био консултован нити питан за мишљење при изради овог пројекта.

Након убиства Ђинђића и формирања нове владе 2004. године, на место министра културе дошао је Драган Којадиновић. Године 2006. закључен је уговор између аустријске шпедитерске фирме "Кунстранс" и Народног музеја о изнајмљивању простора за смештај свих уметничких дела током реконструкције. Тако је у време док је министар био Којадиновић, а директор музеја Татјана Цвјетичанин уговорено да Народни музеј (читај:држава) плаћа 35.000 евра месечно аустријској фирми у сврху складиштења музејских експоната док траје његова обнова. У међувремену је, по најмодернијим стандардима, на обали Дунава израђен депо за пресељење и чување уметничких дела према поменутим уговору. Народни музеј је у том тренутку располагао са око 400.000 предмета, од тога је било око 3000 слика, 7000 графика, многобројни археолошки материјал… У мају 2007. почело је паковање збирки Народног музеја. Ипак, реализација овог пројекта и транспорт експоната никада се није догодио. Уместо тога, у годинама које следе догађало се само одлагање, гомилање дугова државе према “Кунстрансу” и вртоглави раст камате.

Којадиновића је у Министарству културе наследио Војислав Брајовић, који се у свом кратком мандату мало бавио проблемима реконструкције музеја. У једном тренутку, у замршену причу око реконструкције уплиће се и Драган Ђилас,  министар без портфеља у влади Војислава Коштунице. Он је тада рекао како је одлука бивше гарнитуре министарства културе да се приватној фирми која за то не испуњава законом предвиђене услове повере експонати од непроцењиве вредности на чување неприхватљива. Издао је налог да се обуставе сва плаћања “Кунстрансу” и у потпуности прекине сарадња са том фирмом. 
Дугогодишњи спор између “Кунстранса” и Народног музеја 2016. године нашао се пред арбитражом, након што је аустријска фирма од наше државе затражила одштету од невероватних 2,5 милиона евра!

Министри културе су се смењивали (Небојша Брадић, Предраг Марковић, Братислав Петковић) али проблем Народног музеја и даље није био решен!
У свом првом експозеу 2014. године, као председник Владе, Александар Вучић је најавио оштар заокрет када је реч о односу према култури, а самим тим и према проблему Народног музеја. 

- Обећавам да ће ова влада обновити Народни музеј на Тргу Републике који, на срамоту свих нас, стоји затворен скоро деценију. Мене је стид као родитеља да у овој земљи живе деца која нису имала прилику да виде Народни музеј, културно благо нашег народа, његове богате збирке уметничких дела и културну историју нашег народа - рекао је тада Вучић.

У фебруару 2015, тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац симболично је активирао сатове испред Народног музеја и Музеја савремене уметности, који треба да откуцавају време до свечаног отварања тих институција. По ко зна који пут, најављено је да ће Народни муyеј бити отворен 10.маја 2016. Ипак, испоставило се да је то била још једна у низу обмана грађана.


Након свега, остаје нам да с нестрпљењем очекујемо сутрашњи дан и коначно отварање врата Народног музеја, које ће означити излазак из вишегодишњег културног мрака.

Извор: Правда
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА